Produktivnost zaposlenih proporcionalna skraćenju radne nedelje

Većina velikih svetskih, pre svega IT kompanija, pod uticajem pandemije polako menja trajanje radne nedelje i broj sati koji zaposleni moraju da provedu na poslu. Ovu praksu već koriste Novi Zeland, Škotska, Velika Britanija i Japan.

Prema pisanju BBC-a, ideja je da se poboljša odnos prema zaposlenima, ali i njihova produktivnost, tako da sa 80 odsto radnog vremena budu ostvareni isti rezultati kao i kada bi se radilo puno radno vreme. Oko 65 odsto radnika je mišljenja da bi bili produktivniji kada bi se skratila radna sedmica.

Psiholog i savetnik transakcione analize Vesna Bajković kaže da bi se, posmatrano iz ugla mentalnog zdravlja, moglo reći: manje radnih sati – više sna – bolji život. U nekim od zemalja Evrope postoje kompanije koje su unele izmenu u broju radnih sati tokom nedelje, odnosno zaposleni imaju skraćenu radnu nedelju, a njihova produktivnost je, prema određenim pokazateljima, i viša nego tamo gde se radi kao što je i bilo uooičajeno – minimum 40 sati nedeljno. Takođe, te zemlje odnosno kompanije, ne samo da nemaju manju produktivnost, već je kod zaposlenih koji rade manji broj sati bolje mentalno zdravlje, više se brinu o sebi i porodici i posledično imaju manje problema.

Nekada deluje da je posao jedina stvar u životu. Jeste sa jedne strane važan činilac u ispunjavanju egzistencijalnih potreba i to je jedan od razloga što ljudi rade mnogo, kao i kako bi sebi obezbedili da žive kako žele ili u krajnjem slučaju jer tako moraju da žive (najčešće iz potrebe da obezbede sebi egzistencijalnu kakvu-takvu sigurnost). S druge strane, rad može biti jedan stil života i značajna lična vrednosti, ali i vrednost koja se gaji u određenim kompanijama – što bi se u suštini moglo i tumačiti kao i nivo (ne)poštovanja života zaposlenih van/nakon posla.

„Raditi manje sati ne znači da će doći do ekonomskih problema, već možda i obrnuto jer veliki broj radnih sati – 40 i vrlo često i više – upravo čini ljude umornijima i ogorčenijima, i posledično manje produktivnim. Sada već postoje brojni dokazi da previše rada oslabljuje naše ne samo fizičko već i mentalno zdravlje, jer često vodi ka lošem snu, povećava rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa tipa 2“, naglašava Bajković.

Naša sagovornica smatra da je najvažnije da manje radnih sati tokom nedelje može imati psihološke benefite.

„Manje stresa i uznemirenosti dalje vodi boljim odnosima sa drugima, jer možemo više vremena posvetiti i sebi i drugim bliskim ljudima i imati više energije i za sebe i za njih. Takođe, više vremena nam otvara mogućnosti da živimo više autentičan život, na koji su mnogi zaboravili da može postojati – u smislu da se bavimo i našim ličnim interesovanjima, hobijima i uopšte da omogućimo sebi aktivnosti u kojima uživamo, a to opet dalje vodi ka smislenijem životu. Takođe, pomerile su se granice u smilu radnih sati i granice porodično – poslovnog života. I sama pomisao da treba da provodimo najviše vremena na poslu je iscrpljujuća“, objašnjava Vesna Bajković.

Ona dodaje da, iako mnogi menadžeri očekuju da zaposleni pokazuju odlične rezultate i daju sve od sebe tokom celog dana, to su nerealistična očekivanja. Zaposleni možda žele da budu najbolji u svakom trenutku, ali njihovi prirodni cirkadijalni ritmovi neće uvek biti u skladu sa ovom željom. Ljudsko telo u toku dana ima dve prirodne tačke kada može dati maksimum produktivnosti, a to su tokom sredine prepodneva i kasnije, oko 17 ili 18 sati.

Na produktivnost zaposlenih koji rade u kancelarijama takođe negativno može uticati i predugo sedenje.

Prema rečima naše sagovornice, predugo sedenje u zatvorenom prostoru može biti jedan od značajnih izvora stresa.

Sa jedne strane manje fizičke aktivnosti osim na samo fizičko zdravlje može uticati, i u vezi je i sa mentalnim zdravljem. Predugo sedenje jeste vid izolovanosti od svega ostalog što nije u vezi sa poslom.

Manjak direktne komunikacije, odnosno izolovanost, jesu faktori rizika koji mogu voditi ka određenim problemima, kao što su na primer usamljenost, manjak socijalnih veština, anksioznost i depresija, a sve je i usko povezano jedno sa drugim, dakle generalno može voditi problemima sa mentalnim zdravljem.

Kada je reč o boljoj produktivnosti radnika još jedan faktor ima značajan uticaj, ali se o njemu retko priča. Veći broj ljudi u istoj kancelariji na neke može delovati podsticajno, dok onima kojima treba mir da bi postigli punu koncentraciju takvo okruženje smeta.

„Ovo zavisi od više faktora, prvenstveno vrste posla. U jednom trenutku su velike kancelarije sa puno ljudi postale popularne, ali je to mnogim ljudima ipak smetalo da se fokusiraju. Za neke poslove je potrebna visoka koncentracija, a prisustvo velikog broja ljudi koji pričaju u isto vreme može biti ometajuće. S jedne strane, može na nekoga delovati motivišuće kada zaposleni vide jedni druge kako rade, uposleni su, nešto se stalno dešava i to na određeni način podiže nivo radne energije, a sa druge strane previše takvih stimulusa može delovati uznemirujuće i dovesti do pada efikasnosti“, primećuje Bajković.

Ona dodaje da je to pre svega pitanje kompanijskih politika, gde bi ipak bilo dobro imati u vidu upravo i individualne razlike koje će u svakom slučaju doći do izražaja u takvom okruženju.

Ukoliko je malo osoba ili jedna osoba u kancelariji i još ako rade kao tim to može biti optimum, ipak za nekoga je i to demotivišuće i dosadno – nemati direktnu komunikaciju sa velikim brojem ljudi.

„Dakle, ovo pitanje zavisi od vrste posla, ali i od individualnih karakteristika, kao i od potreba posla. Ako se pridoda i pitanje međuljudskih odnosa na poslu postaje još kompleksnije jer su i same relacije na poslu složene i mogu uticati kako na motivaciju, tako i na produktivnost“, zaključuje Vesna Bajković.