Super utorak, najvažniji predizborni dan u Americi

Najvažniji dan ovogodišnje primarne kampanje za američke predsedničke izbore je „super utorak“ 5. marta. Super Tuesday je važan jer se istovremeno glasa u 16 federalnih država, a očekuje se da će Donald Tramp (Donald Trump) i Džo Bajden (Joe Biden) osvojiti predsedničke nominacije demokrata i republikanaca.

Dan u kojem će glasati najveći broj delegata obe partije trebalo bi praktično da potvrdi kandidature Trampa i Bajdena i otvori put ka reprizi prošlih predsedničkih izbora u SAD. Glasanje će biti održano od Aljaske do Kalifornije, i od Virdžinije do Vermonta, prenosi AP.

Kada je reč o republikanckim predizborima, bivši predsednik Tramp ostao je u trci sa bivšom američkom ambasadorkom u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli (Nikki Haley), koja je u velikom zaostatku i muči se da održi korak. Izbore u Mičigenu Hejli je izgubila sa više od 40 procenata razlike, a u svojoj matičnoj državi Južnoj Karolini, gde je dva puta birana za guvernerku, poražena je sa više od 20 odsto razlike u glasovima.

Hejli je uložila značajnu količinu novca za kampanju i namerava da ostane u trci do Republikanske nacionalne konvencije u julu u slučaju da se delegati u međuvremenu predomisle usled Trampovih pravnih problema. Međutim, njena finansijska podrška uzdrmana je nakon Južne Karoline, a ona je do sada pobedila samo u državi Vašington. Analitičari navode da bi ona mogla da odustane od nominacije ukoliko bude loše prošla u utorak.

Sa demokratske strane, aktuelni predsednik Bajden savladao je simbolične izazove i praktično je jedini kandidat za nominaciju. Din Filips (Dean Phillips) iz Minesote i Marijen Vilijamson (Marianne Williamson) nisu ozbiljna konkurencija. Neujednačena trka i nedostatak neizvesnosti čine da super utorak, jedan od najslavnijih rituala amerike izborne sezone, ovoga puta ne izgleda naročito super, ocenjuje Guardian.

Anketa Bloomberga pokazala je prošle nedelje da Bajden zaostaje za Trampom u sedam kolebljivih država, Arizoni, Džordžiji, Pensilvaniji, Mičigenu, Severnoj Karolini, Nevadi i Viskonsinu. U odgovoru na pitanje koga bi podržali na predsedničkim izborima građani su u 48 odsto slučajeva odgovorili da bi podržali Trampa, a u 43 odsto Bajdena. U anketi koju je sproveo New York Times pokazalo se da je procenat birača koji snažno ne odobravaju Bajdena najveći za vreme njegovog mandata, 47 procenata.

Analitičari ističu da se razlika između Trampa i Bajdena povećava, kao i da Bajden postaje sve slabiji, jer sve više glasača uviđa da je on previše star da bi ostao predsednik još četiri godine. Iako američka ekonomija postaje sve jača, Bajden nastavlja da slabi. Stručnjaci će proučavati rezultate od utorka, a dosadašnji primarni izbori pokazali su određene promene u demografskoj strukturi glasača.

Tramp je izgubio značajan deo podrške žena iz predgrađa, koje su tradicionalno glasale za republikance, a Bajden je u velikoj meri izgubio Latinoamerikanke i priličan broj članova sindikata, koji su glasali za demokrate, što nagoveštava promene u demografiji i geografiji biračkog tela.

Super utorak nije kraj predizbornog procesa. Preostale države glasaće tokom leta i njihovi rezultati biće pridodati partijskim listama. Republikanci će se u julu okupiti u Milvokiju gde će na svojoj konvenciji zvanično nominovati svog kandidata za predsedničke izbore u novembru. Demokrate će svog kandidata proglasiti u avgustu, kada se budu okupili na konvenciji u Čikagu.

Što se tiče opcija trećih strana, poput Roberta F. Kenedija (Robert F. Kennedy) i profesora Kornela Vesta (Cornel West), ti kandidati neće biti na primarnim glasačkim listićima glavne stranke, jer se ne kandiduju na njenoj listi.