Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Mnoge mame teško dolaze do prava na neophodne naknade

Sve više porodilja u Srbiji bez posla

AnalizaIntervjuIzdvajamoU fokusu

24.2.2021 14:58 Autor: Ljiljana Begović 17

Sve više porodilja u Srbiji bez posla Sve više porodilja u Srbiji bez posla
Prema poslednjim dostupnim podacima i analizama iz 2019. godine koje su objavljene u publikacijama Zavoda za statistiku, otprilike svaka treća porodilja je nezaposlena ili... Sve više porodilja u Srbiji bez posla

Prema poslednjim dostupnim podacima i analizama iz 2019. godine koje su objavljene u publikacijama Zavoda za statistiku, otprilike svaka treća porodilja je nezaposlena ili ekonomski neaktivna. U odnosu na 2018. godinu, imamo oko 2.000 porodilja više bez primanja.

„Preciznije, u poslednjoj godini za koju imamo podatke nešto malo manje od 14.000 porodilja bilo je nezaposleno, a oko 10.000 porodilja bilo je ekonomski neaktivno, a u ovoj grupi prednjačile su domaćice, tj. žene koje se bave neplaćenim, u našem društvu ‘podrazumevajućim’ kućnim poslovima. Imajući u vidu da je 2020. godinu obeležila pandemija korona virusa i kriza na tržištu rada očekujem nastavak lošeg trenda i gore rezultate“, kaže za Biznis.rs Tatjana Macura iz organizacije „Mame su zakon“.

Najveći problem za žene koje žele da postanu majke, posebno one koje su mlade, jeste ostvarivanje 18 meseci vezanog radnog staža kako bi kasnije, nakon porođaja ostvarile pune nadoknade. U najreproduktivnijem periodu života one su najčešće vezane za ugovore o radu sa ograničenim rokom i imaju česte prekide u radu, zbog čega im vezivanje tolikog broja meseci predstavlja jedan ozbiljan izazov.

Foto: Pixabay.com

Naša sagovornica kaže da nadoknade za porodilje koje nemaju 18 meseci rada u kontinuitetu, su po pravilu niske i ne mogu zadovoljiti potrebe sada već proširene porodice.

Pored žena koje su zaposlene u javnom ili privatnom sektoru, imamo i jednu grupu žena koje su vlasnice preduzetničkih radnji i one su dodatno diskriminisane u odnosu čak i na one žene koje nemaju vezani radni staž.

Osim što se obračun nadoknada na koje imaju pravo tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta vrši po posebnoj formuli, one moraju da imenuju i poslovođu koji će ih menjati dok su odsutne, čime se postavlja pitanje isplativosti takvog postupka.

„Takođe, vlasnice preduzetničkih radnji ne mogu preneti porodiljsko na svoje partnere, čak  i ako se odluče na treće dete imaju pravo na duplo kraće odsustvo“, objašnjava Macura.

Problem sa nadokandama imaju i žene koje imaju primanja veća od tri prosečne zarade u Srbiji. Zakon, prepoznaje koja je gornja granica isplate nadoknada, ali ne prepoznaje koji je minimum.

„Tako da se dešava da porodilja dobije rešenje na par stotina ili par hiljada dinara i da državu praktično nije briga da li su te nadoknade dovoljne za negu deteta, dok sa druge strane one koje su svojim obrazovanjem, iskustvom, sposobošću i drugim kapacitetima stigle do visokih primanja praktično kazni i limitira na tri prosečne zarade“, naglašava osnivačica organizacije „Mame su zakon“.

Posebna je i grupa žena koje su prinuđene da zbog komplikacije održavaju trudnoću kod kuće ili u bolnici, kao i socijalno ugrožene mame koje imaju pravo na naknadu, ali je ona toliko mala da ne mogu da pokriju osnovne potrebe porodice sa bebom.

Foto:Pixabay.com

Visina naknada za porodilje u Srbiji

Ukupne nadoknade je nemoguće predstaviti jer su one razlikuju od porodilje do porodilje, ali postoji deo koji se zove fiksna nadoknada.

Porodilja za prvo dete dobija jednokratnu podršku od 100.000 dinara, za drugo dete prima 24 meseca po 10.000 dinara, a za treće po 12.000 do navršenih 10 godina života deteta. Takođe, ovaj Zakon prepoznaje i porodilje koje su rodile četvoro dece i za to dete dobijaju po 18.000 dinara do navršene desete godine života deteta. Peto i svako sledeće dete Zakon ne prepoznaje.

„Bilo bi nepravedno reći da čitav Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom nije dobar, a pozitivne strane ovog Zakona jesu upravo ove jednokratne nadoknade koje su više u odnosu na prethodno zakonsko rešenje“, navodi Tatjana Macura i dodaje da nakon analize statističkih podataka, dolazimo i do jednog drugog zaključka koji može biti zanimljiv onima koji se u državi bave demografijom i populacionom politikom, a to je da finansije, kada su u pitanju porodice koje se odlučuju na treće i četvrto dete nisu presudan faktor u toj odluci.

Iz tih podataka dolazimo do zaključka da prosečna porodica u Srbiji i dalje ima manje od dvoje dece (tačnije 1,6) i da bi mere populacione politike morale biti usmerene na podršku za prvo i drugo dete u značajno većoj meri.

„Takođe, nezamislivo je govoriti o ovoj temi, a ne pomenuti migracije van zemlje. Svojevremeno je ministarka bez portfelja, Slavica Đukić – Dejanović izjavila da se u Srbiji svake godine rodi 1.000 prvih beba manje. To ne znači da su porodice odustale od proširenja, već da su otišle odavde i da svoje porodice šire na nekim drugim tačkama na planeti. Zadatak izvršne vlasti mora biti upravo to – da se na pravi način motivišu ljudi da ne idu odavde, a tome, osim finansijske stabilnosti, mora doprineti i stabilnost u svakom drugom smislu“, objašnjava Macura.

Foto: Pixabay.com

Promene u zakonu, rešenje za bolji status porodilja

Da bi se porodice odlučivale na dvoje, troje ili više dece, neophodno je uneti određene promene u zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

„Naša organizacija ‘Mame su zakon’ je odmah nakon početka primene ovog zakona održala otvorene rasprave sa ženama širom Srbije – u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, i zajedno smo sa njima i na osnovu njihovih sugestija napisali predlog izmene i dopune, koje smo u septembru 2018. godine predali Skupštini Srbije. To je zasigurno bio jedan jedinstven pristup, do tada neisproban“, kaže Tatjana Macura.

Tada je  definisano desetak izmena, od kojih su ključne:

  • Smanjiti broj meseci koji ulaze u formule za obračune nadoknada sa 18 na 12
  • Obezbediti da svaka porodilja koja je bila nezaposlena, ekonomski neaktivna ili iz bilo kog drugog razloga nema 18 meseci vezanog radnog staža dobija nadoknade tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ne manje od republičkog minimalca
  • Ne uslovljavati majke koje su rodile decu sa invaliditetom da biraju između nadoknade po osnovu zarade i nadoknade na koju ima pravo dete i odnosi se na tzv tuđu negu i pomoć
  • Preduzetnice ne diskrimisati po svim prethodno nabrojanim osnovama
  • Prepoznati porodice koje čekaju peto i svako sledeće dete
  • Ne umanjivati nadoknade porodiljama koje su pre porođaja imale visoke zarade
  • Ne umanjivati nadoknade ženama koje su morale da zbog komplikacije održavaju trudnoću i odsustvuju sa posla.
Foto:Pixabay.com

Organizacija „Mame su zakon“ se obratila i Ustavnom sudu Srbije zahtevajući ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona, u nadi da će to ubrzati neophodne izmene. Predlog za ocenu ustavnosti pisale su Marica Bursać, pravnica iz „Mame su zakon“ i Sofija Mandić, pravnica iz „Ženske platforme za razvoj Srbije“.

„Potpuno smo svesni da je pandemija korona virusa odredila neke druge prioritete u budžetu države, ali smo isto tako svesni da i među ovim našim predlozima ima onih koji se mogu odmah menjati i koji ne zahtevaju ništa više od političke volje“, navodi Macura.

Naša sagovornica kaže da se računa i na to da će dve odluke Ustavnog suda iz decembra prošle godine na predlog za ocenu ustavnosti ubrzati proces izmene i da ćemo dalje sistemom „korak po korak“ ići ka dostojanstvenom materinstvu u Srbiji.

„Na kraju, takvo uveravanje sam i dobila u nedavnom razgovoru sa dva resorna ministra i ja ih ovaj put podsećam da ih držimo za reč“, zaključuje Macura.

  • Snežana

    24.2.2021 #1 Author

    Strasno…

    Odgovori

  • Sara

    24.2.2021 #4 Author

    I onda kažu nizak natalitet…

    Odgovori

  • GocaBG

    24.2.2021 #5 Author

    Sramota…

    Odgovori

  • Tanja

    24.2.2021 #6 Author

    Država u svakom segmentu radi na štetu građana… Umesto da se pomogne trudnicama kako bi natalitet bio veći, ona se bori da nas što manje ostane da živimo u njoj. Ali kažu “kako nam je bolje”! Njima jeste…nama NE

    Odgovori

  • Ljubinka

    25.2.2021 #7 Author

    Sramota, a težimo većem natalitetu!?

    Odgovori

  • Ljilja

    25.2.2021 #8 Author

    O Strategiji povećanja nataliteta u Srbiji odlučuju oni koji nemaju niti jedno dete ili eventualno 1 dete i koji nikada nisu zavisili od socijalne pomoći i države. Porodice koje imaju više dece odavno ne računaju na pomoć države Srbije već se snalaze da prvo prehrane a posle školoju svoju decu…..dok se država smiluje da pomogne evo deca porasla, školovala se i pobegla iz Srbije……tužno…..ali tako je….

    Odgovori

  • pink princess

    25.2.2021 #9 Author

    Sramota…

    Odgovori

  • Gaga

    25.2.2021 #10 Author

    Trudnice i porodilje su kolateralna steta, kako rece aktuelni ministar za demografiju. Ova izjava najbolje oslikava koliko je drzavi stalo do nataliteta

    Odgovori

  • Irina

    25.2.2021 #11 Author

    Trebalo bi to izregulisati

    Odgovori

  • Sanja

    25.2.2021 #12 Author

    U oktobru sam otisla na trudnicko bolovanje , u novembru istekao ugovor o radu, poslodavac svesno nije hteo da mi produzi ugovor, tako da nakon porodiljskog i nege deteta necu imati posao na koji da se vratim. Sve po zakonu, zene nakon porodjaja ostaju bez posla masovno.

    Odgovori

  • Bane

    25.2.2021 #13 Author

    Sramno

    Odgovori

  • Leposava

    26.2.2021 #14 Author

    Uzas…nas rezim tako nalaze

    Odgovori

  • Olivera

    26.2.2021 #15 Author

    To bi drzava trebala da regulise.

    Odgovori

  • suncokret

    26.2.2021 #16 Author

    Natalitet je najvažnija stvar za naše društvo i zato bi država morala da se potrudi i da pronađe način za stimulisanje nataliteta. Nema budućnosti ni za jednu državu sa negativnim prirastajem.

    Odgovori

  • Rada

    27.2.2021 #17 Author

    Neka obračunavaju 3 poslednje plate. Jednokratna pomoć ne pokrije ono što se sa ovakvim obračunom uzme!

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...