Bez posla u Crnoj Gori 38.000 građana

Dolazak stranaca iskrivio je stvarnu sliku o nezaposlenosti, s obzirom na to da Crna Gora gotovo da nema taj problem, dok se druge države, zbog globalne krize i geopolitičkih dešavanja, suočavaju sa rastom, ocenili su analitičari.

Na evidenciji Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) bez posla je blizu 38.000 građana, što je 13 odsto manje nego prošle godine. Iako su u ovoj godini izostali veliki projekti koji bi otvorili nova radna mesta, povećanje zaposlenosti, kako su kazali u ZZZ, pratio je rast privredne aktivnosti, prenosi Mina.

Predstavnik ZZZ Jovan Kostić rekao je da kao rast privredne aktivnosti vide i prijavu slobodnih radnih mesta na evidenciji Zavoda.

„Ove godine prijavljeno je oko 23.200 slobodnih radnih mesta i veće je za nekih šest odsto u odnosu na prošlu godinu. Možemo reći da se broj prijavljenih slobodih radnih mesta izjednačio sa brojem koji je bio pre koronakrize, kao u periodu 2019. godine“, kazao je Kostić.

To su podaci koji bi u drugačijim okolnostima trebalo da raduju, ali analitičari, ovog puta, smatraju da nema mnogo razloga za slavlje.

Analitičar Mirza Mulešković rekao je da podaci koje ima govore da je broj zaposlenih, odnosno novozaposlenih, povećan.

„Sa druge strane ove i prošle godine imamo povećan broj aktivnog stanovništva i to je jedan od indikatora koji nam pokazuje da su u statistiku ušli i ljudi koji su došli iz inostranstva u Crnu Goru i da su upravo oni u najvećem dijelu povećali broj zaposlenih“, naveo je Mulešković.

Turističku sezonu su uglavnom odradili radnici iz regiona, koji su već tradicionalno u najvećem broju brali breskve na plantažama, ali najviše radili i na gradilištima širom Crne Gore. Sve je to uticalo i na brojke o većem broju zaposlenih.

„U ovoj godini MUP je izdao nešto oko 31.000 dozvola za rad i zapošljavanje stranaca, što je u odnosu na isti period prethodne godine kada je izdato nekih 21.600 veći 43 odsto, što je svakakao uticalo na povećanje zaposlenosti“, kazao je Kostić.

Analitičari smatraju da zbog svega toga statistika ne odražava realno stanje, te da bi baze nezaposlenih trebalo pročistiti.

„Sa ovakvim načinom bi mogli da utičemo i na smanjenje neformalne ekonomije, jer su neretki slučajevi nezaposlenh osoba koje rade u neformalnom sektoru, ali su prijavljeni da bi imali neke benefite od ZZZ“, kazao je Mulešković.