U Srbiji zelene javne nabavke još uvek samo izuzetak

Iako je Zakonom o javnim nabavkama propisano da su kompanije dužne da u izvršavanju ugovora o javnoj nabavci poštuju obaveze u oblasti zaštite životne sredine, u praksi su „zelene javne nabavke“ u Srbiji trenutno tek izuzetak.

U prilog tome govori i činjenica da je u okviru NALED-ove analize u više od 200 tendera najvećih naručilaca utvrđeno da ne postoji nijedna javna nabavka koja se može nazvati zelenom. Zelene javne nabavke koje su „ispod radara“ uglavnom se mogu pronaći kod manjih naručilaca.

“I to je ono što je neophodno rešiti u Srbiji: povećanje broja zelenih javnih nabavki, uvođenje kriterijuma i postojanje funkcionalnog i dobrog monitoringa”, kažu iz NALED-a za Biznis.rs.

Pod zelenim javnim nabavkama smatra se nabavka dobara, usluga i radova sa smanjenim uticajem na životnu sredinu kroz njihov životni ciklus u poređenju sa dobrima, radovima i uslugama sa istom primarnom funkcijom koji bi inače bili nabavlјeni.

Životni ciklus se može predvideti:

• Utvrđivanjem odgovarajućih tehničkih specifikacija u konkursnoj dokumentaciji za javnu nabavku

• Predviđanjem obaveznih uslova za učešće u javnoj nabavci

• Formulisanjem odgovarajućih kriterijuma za dodelu ugovora

• Utvrđivanjem odgovarajućih obaveza u modelu ugovora koji čini sastavni deo konkursne dokumentacije za javnu nabavku

Srbija bi trebalo da uradi još mnogo toga kada je reč o regulisanju procesa javnih nabavki, pogotovo kada je reč o poštovanju principa zaštite životne sredine.

“Ukoliko uzmemo u obzir Švedsku kao državu koja ima dugogodišnje iskustvo u zaštiti životne sredine, svakako ćemo zaključiti da Srbija zaostaje najmanje dve decenije. Naime, Švedska je jedna od prvih država u Evropi koja je pokrenula pitanje javnih nabavki sa zelenim kriterijumom. U prilog tome svedoči činjenica da je švedska agencija za zaštitu životne sredine još 1995. godine procenila da je na dobrovoljnoj osnovi u velikom broju javnih nabavki bio uključen zeleni kriterijum”, objašnjavaju iz NALED-a.

S tim u vezi, Vlada Švedske osnovala je Odbor za ekološki održive nabavke (1998-2001). Odbor je dobio zadatak da promoviše zelene javne nabavke i da utiče na EU da u svoju politiku uključi zelene ciljeve kroz Direktive o javnim nabavkama EU. Pored toga, Švedska je 2007. godine usvojila akcioni plan za formalizaciju napora da se javne nabavke koriste kao alat zelene politike.

Međutim, ono što je za Srbiju od većeg značaja, zbog nasledstva jugoslovenskog pravnog poretka, jeste pitanje gde su danas Hrvatska i Slovenija i kako je tekao njihov razvoj kada je reč o zelenim javnim nabavkama?

S tim u vezi, razvoj Hrvatske na polju zelenih javnih nabavki počinje usvajanjem Nacionalnog akcionog plana za zelene javne nabavke za period od 2015. do 2017. godine s pogledom do 2020. godine. U okviru Akcionog plana Hrvatska je dala preglednu analizu svih mera i aktivnosti u trogodišnjem razdoblju važenja istog, zatim su definisali prioritetne predmete zelenih javnih nabavki. Pored toga, Hrvatska je sprovela tri promotivne faze zelenih javnih nabavki.

U prvoj fazi izvodili su edukaciju u okviru zelenih javnih nabavki, predviđajući koji su uslovi potrebni da bi se stekao sertifikat u području javnih nabavki. Zatim su uspostavili posebnu internet stranicu koja sadrži najbitnije informacije o zelenim javnim nabavkama, kriterijumima za zelene javne nabavke, primerima dobre prakse, informacije o eko-oznakama, vodičima, promotivnim materijalima, alatima za izračunavanje troška životnog veka proizvoda (Life Cycle Cost).

Druga faza podrazumevala je podizanje svesti kod šire javnosti kako bi se privredni subjekti podstakli da daju „zelene“ponude. Podizanje svesti je vršeno putem kampanje u svim masovnim medijima (televizija, radio, dnevne novine, časopisi, internet stranice).

U poslednjoj, trećoj promotivnoj fazi, snimani su kratki video materijali primera dobre prakse i postavljani na internet stranicu posvećenu zelenim javnim nabavkama.

“Usled odlične promotivne kampanje i posvećenog rada na podizanju svesti, Hrvatska je u 2020. godini imala 1.692 zaključena ugovora u kojima su korišćeni zeleni kriterijumi u vrednosti od 819 miliona evra”, naglašavaju naši sagovornici.

Što se tiče Slovenije, za razliku od većine država članica Evropske unije, Slovenija nije regulisala sistem zelenih javnih nabavki donošenjem odgovarajućeg akcionog plana, već Uredbom o zelenim javnim nabavkama. Pored toga, Slovenija je jedna od retkih država u kojoj naručilac mora da dodeli ugovor o javnoj nabavci iz oblasti u kojima je upotreba kriterijuma zelenih javnih nabavki obavezna tako da pojedinačni ugovor ispunjava propisane ciljeve (ukupno 29), shodno predmetu konkretne nabavke, kao na primer da udeo električne energije dobijene iz obnovljivih izvora ili kogeneracije visoke efikasnosti iznosi najmanje 50 procenata.

“Iz svega se može zaključiti da Srbija zaostaje ne samo za razvijenim država EU, već i za državama u regionu”, zaključuju iz NALED-a.