Više od pet odsto parova u Srbiji živi bez venčanog lista

Vanbračna zajednica pravno izjednačena sa bračnom, ali je zakon o nasleđivanju i dalje ne prepoznaje

AnalizaU fokusu

17.5.2021 09:33 Autor: Ljiljana Begović

Vanbračna zajednica pravno izjednačena sa bračnom, ali je zakon o nasleđivanju i dalje ne prepoznaje Vanbračna zajednica pravno izjednačena sa bračnom, ali je zakon o nasleđivanju i dalje ne prepoznaje
Ove godine Međunarodni dan porodice za svoju temu imao je uticaj novih tehnologija na dobrobit porodica. Novi globalni trendovi, demografska promena sveta, ubrzana urbanizacija... Vanbračna zajednica pravno izjednačena sa bračnom, ali je zakon o nasleđivanju i dalje ne prepoznaje

Ove godine Međunarodni dan porodice za svoju temu imao je uticaj novih tehnologija na dobrobit porodica. Novi globalni trendovi, demografska promena sveta, ubrzana urbanizacija ali i klimatske promene menjaju svet u kome živimo i na taj način neminovno utiču na porodicu.

Prema najnovijim podacima RZS u Srbiji prema tipu porodice 28,3 odsto čine parovi bez dece, 48,9 procenata su porodice sa decom, 2,3 odsto čine vanbračni parovi bez dece, 3,2 odsto čine vanbračni parovi sa decom, 13,7 odsto su samohrane majke i 3,6 procenata samohrani očevi.

Osnova tradicionalne porodice je bračna zajednica koja sve češće biva zamenjena vanbračnom zajednicom. Ono što je u Srbiji i dalje bojazan vanbračnih partnera jeste prepoznavanje ovog oblika zajednice u Zakonu o nasleđivanju.

Kada je reč o pravnom regulisanju vanbračne zajednice u pravnom sistemu Republike Srbije, treba poći od Ustava i Porodičnog zakona.

“Ustav Republike Srbije u članu 62. kaže da se vanbračna zajednica izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom. Porodični zakon kojim se pored drugih pitanja prvenstveno uređuju brak i bračni odnosi, u član 4. definiše vanbračnu zajednicu kao trajniju zajednicu života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji, te da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom”, objašnjava za Biznis.rs, advokat Vladimir Petrović.

Dakle, vanbračna zajednica je, saglasno članu 4. Porodičnog zakona, izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu bračnih i porodičnih odnosa, kao i prava i obaveza koji iz njih proizilaze i regulisana su ovim zakonom.

U skladu s tim, propisana je obaveza međusobnog izdržavanja između vanbračnih partnera, te vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima, pod istim uslovima kao i supružnik.

“Slična je situacija i pogledu imovinskih odnosa vanbračnih partnera, s obzirom da je predviđeno da imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, te se i na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika. Stoga, i vanbračni partneri stiču zajedničku imovinu radom u toku trajanja vanbračne zajednice, a one imovinske vrednosti koje u toku trajanja takve zajednice budu sticali dobročinim pravnim poslovima, nasleđem ili poklonom predstavljaće njihovu posebnu imovinu”, kaže Petrović.

Foto: Rawpixel

Jednaka prava u pogledu celog korpusa prava i obaveza koja su im priznata Porodičnim zakonom, vanbračni partneri ostvaruju bez razlike da li imaju zajedničke dece ili ne. Kada je steknu, vanbračni partneri zajedničku imovinu mogu da koriste i da vrše deobu pod istim uslovima (sa oslonom na iste odredbe zakona) kao i supružnici (zakonska pretpostavka o jednakim udelima u zajedničkoj imovini od 1/2).

“Ono što može predstavljati problem u praksi je dokazivanje samog postojanja vanbračne zajednice, njenog početka i prestanka trajanja, da bi se zatim utvrdilo da li određena imovinska vrednost stečena u toku trajanja takve zajednice, što je čest slučaj u sporovima pred sudom, što je i logično s obzirom da je reč o neformalnoj zajednici”, naglašava naš sagovornik.

Vanbračna zajednica je izjednačena sa bračnom zajednicom u pogledu bračnih i porodičnih odnosa, kao i prava i obaveza koji iz njih proizilaze i regulisana su Porodičnim zakonom. Vanbračnu zajednicu prepoznaje i Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine, koji predviđa pravo na novčanu naknadu koja se može dosuditi u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica (pored bračnog druga, dece i roditelja) i braći i sestrama, kao i vanbračnom partneru pod uslovom da je između umrlog (povređenog) i ovih lica postojala trajnija zajednica života.

Međutim, nedovoljna zakonska neusaglašenost pravnog sistema Republike Srbije dovodi do toga da pojedini zakoni vanbračnu zajednicu ne prepoznaju i ne izjednačavaju prava koja su rezervisana za supružnike sa pravima vanbračnih partnera. Zakon o nasleđivanju predviđa nasleđivanje na osnovu zakona tako što taksativno nabraja krug lica koja spadaju u zakonske naslednike: potomci ostavioca, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci (čl. 8.).

Zatim, zakon uređuje nasleđivanje imovine ostavioca u okviru naslednih redova, pa na taj način prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug. Bračni drug se pojavljuje i kao naslednik u okviru drugog naslednog reda, ukoliko ostavilac nije imao potomstva i tada nasleđuje zajedno sa ostaviočevim roditeljima, odnosno njihovim potomcima. Ni udovičko doživotno uživanje na celini ili delu zaostavštine koje je predviđeno kao mogućnost za bračnog druga koji nasleđuje u okviru drugog naslednog reda ukoliko podnese takav zahtev u zakonom propisanom prekluzivnom roku, nije predviđeno za vanbračnog partnera, te on ne može ostvariti takvo pravo.

“Dakle, vanbračni partner ne spada u krug zakonskih naslednika ostavioca i shodno tome ne može ga naslediti po zakonu. Vanbračnim partnerima ostaje mogućnost da za života na ugovornoj osnovi urede odnos u pogledu svoje posebne imovine, kojim bi sprečili zakonski tok prelaska imovine na naslednike, odnosno putem ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o poklonu, ugovora o plodouživanju, zaveštanjem i slično”, objašnjava naš sagovornik.

Baka i deka
Foto: Pixabay.com

Ni Zakon o stanovanju, koji se u dužem vremenskom periodu primenjivao u pogledu zakupa stanova na neodređeno vreme (koje je proizašlo iz stanarskog prava) i otkupa stanova po beneficiranim i netržišnim cenama (i dalje je primenjiv na neokončane otkupe stanova), ne prepoznaje vanbračnu zajednicu i vanbračne partnere, te u krug članova porodičnog domaćinstva uveo je isključivo bračnog druga nosioca prava trajnog zakupa (ranijeg nosioca stanarskog prava).

“Sporno pitanje koje se u praksi se često javljalo pred sudovima postojalo je u pogledu otkupa stanova, međutim sudska praksa je nakon početnog kolebanja, bila jedinstvena da u situaciji kada je stan dodeljen jednom od vanbračnih partnera, koji nije dodeljen i za drugog kao člana porodičnog domaćinstva, iako je otkupljen za vreme trajanja vanbračne zajednice, ne ulazi u režim zajedničke imovine vanbračnih partnera”, navodi Petrović.

Pravo na porodičnu penziju ima i vanbračni partner

Da su tendencije ka ujednačavanju prava bračnih i vanbračnih partnera u toku pokazuju i najnovije izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2019. godine, koji među članovima porodice koji mogu ostvariti pravo na porodičnu penziju umrlog osiguranika, odnosno umrlog korisnika starosne, prevremene starosne odnosno invalidske penzije, ubraja pored ostalih i vanbračnog partnera u skladu sa propisima kojima se uređuju porodični odnosi.

“Propisani uslov je da je vanbračna zajednica sa osiguranikom, odnosno korisnikom penzije trajala najmanje tri godine ili da imaju zajedničko dete. Ovi uslovi su postavljeni alternativno tako da će vanbračni partner ostvariti pravo na porodičnu penziju ispunjenjem jednog od ova dva uslova. Takođe, i bez ispunjenja jednog od navedena dva uslova vanbračni partner će ostvariti ovo pravo ukoliko mu je posle prestanka zajednice života sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje”, kaže advokat Vladimir Petrović.

Na osnovu svega navedenog, može se izvesti zaključak da je u pravnom sistemu Republike Srbije vanbračna zajednica izjednačena sa bračnom, i to najpre na osnovu Ustava i osnovnog zakona kojima su regulisani brak i porodični odnosi i lična stanja građana – Porodičnim zakonom.

Vanbračni partneri mogu ostvariti i prava iz socijalnog osiguranja kao što je porodična penzija. Van tog korpusa ostala je oblast nasleđivanja i naslednog prava, što je i očekivano s obzirom da je u pitanju grana prava koja se najsporije menja i najviše je ukorenjena u tradicionalizmu, što je u suštini i njena svojevrsna funkcija. Ali, s obzirom na opšte tendencije u srpskom društvu, promene u opštedruštvenoj, pravnoj, socijalnoj, ekonomskoj, ideološkoj, kulturološkoj sferi, izvesna je promena i pogledu ovog pitanja.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...