Zašto privredne prestupe najčešće prave računovođe?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) među prijavljenim privrednim prestupima u prethodnoj godini najveći broj osuda je za povrede propisa o računovodstvu – 97,5 odsto kod odgovornih lica i 96,4 procenata kod pravnih lica, ukupno 5.567.

Predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ Snežana Mitrović u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da je interni akt računovodstvene politike obavezujući u skladu sa Zakonom o računovodstvu i Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI).

To je polazna osnova za ugovaranje, vođenje poslovnih knjiga, gde su usvojena pravila obavezujuća i za zakonskog zastupnika i za lice koje po ugovoru o radu vodi poslovne knjige ili koje pruža računovodstvene usluge. Interni akt je obavezujući i za mikro pravna lica koja primenjuju pravilnik Ministarstva finansija, za vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja.

“Vođenje poslovnih knjiga bez usvojene interne regulative jeste već napravljen privredni prestup, jer nije ispunjena obaveza propisana u Zakonu o računovodstvu, gde je obavezna primena i podzakonskih akata, pre svega pravilnika o kontnom okviru za pravna lica, zadruge i preduzetnike. Interni akt računovodstvene politike je važeći dugi niz godina i osnova je, za postupak revizije i za poreski postupak kod provere pojedinih bilansnih pozicija i utvrđenog oporezivog rezultata”, kaže Mitrović.

Ona ističe da prema izmenama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje su sada u primeni, podrazumeva se da će poreska kontrola utvrđivati usklađenost sa zakonom i drugim propisima, kao i podatke iskazane u poreskim prijavama, poreskom bilansu i računovodstevnim izveštajima (u koje spadaju i finansijski izveštaji).

“Nijedan računovođa ne bi smeo da preda finansijski izveštaj na javno objavljivanje u APR ako za to pravno lice nije usklađena interna regulativa kao osnova za primenu pravila kod vrednovanja bilansnih pozicija. Na ovu regulativu se nadograđuju ostali propisi vezani za organizaciju računovodstva i kreiranje, kontrolu i knjiženje verodostojnih računovodstvenih isprava”, naglašava Mitrović.

Kazne za računovođe

Privrednim prestupom, sa kaznom do tri miliona dinara, kazniće se pravno lice ako računovodstvene isprave ne kreira u roku od pet dana od nastanka poslovne promene i ne proknjiži računovodstvene isprave u roku od pet dana od datuma prijema isprave. Takođe, ova kazna je predviđena za pravno lice ako vrši obradu podataka na računaru, a da nije obezbeđen računovodstveni softver koji omogućava funkcionisanje sistema računovodstvenih kontrola i onemogućava brisanje proknjiženih poslovnih promena, kao i ako ne čuva dokumentaciju odnosno podatke u propisanom roku.

Kazna od tri miliona dinara propisana je i za pravno lice koje ne sastavlja i ne prikazuje finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu.

“Može se reći da se sva pravna lica koja su predala finansijske izveštaje u registar APR za 2021. godinu, a nisu uskladila računovodstvene politike prema važećim izmenama Zakona o računovodstvu ili nisu sastavila finansijske izveštaje u skladu sa zakonom – nalaze u prekršaju. U tom slučaju napomene uz finansijske izveštaje za obveznike koji ih sastavljaju ne znače ništa ako nisu usklađene računovodstvene politike”, objašnjava naša sagovornica.

Treba napomenuti da računovođe do kraja 2022. godine moraju da usklade svoje poslovanje sa Zakonom o računovodstvu. To, pre svega, znači da sva pravna lica i preduzetnici koji se bave ovom delatnošću u Republici Srbiji treba blagovremeno da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga i upišu se u registar.

Računovođe za sastavljanje i dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja na datum bilansa 31. decembra 2022. godine moraju biti upisane u registar pružalaca računovodstvenih usluga, jer bi se u suprotnom smatralo da je dostavljen nepotpun finansijski izveštaj, što bi značilo da je u prekršaju odgovorno lice pravnog lica, odnosno preduzetnika.

Predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ Snežana Mitrović podseća da je ovo udruženje tražilo da se pomeri rok za upis u registar do 31. decembra 2023. godine zato što su računovođe u vreme pandemije bile sprečene da aktivno rade na ispunjavanju uslova za upis.

Zbog malog upisa u registar APR naša sagovornica smatra da će, kada dođe vreme da se dostave finansijski izveštaji za 2022. godinu, doći do opšteg kolapsa, kako za obveznike tako i za državu.

Jedan od načina je provera profitabilnosti i prometa uz pomoć podataka bonitetne kuće CompanyWall.

Pet računovodstvenih preduzeća sa najvećim prihodima
Naziv preduzeća	Ukupni prihodi u 2021. godini (u dinarima)
PROINTER SISTEM DOO	1.936.865.000
KPMG DOO BEOGRAD	1.777.712.000
PRICEWATERHOUSECOOPERS DOO BEOGRAD	1.086.406.000
DELOITTE D.O.O. BEOGRAD	1.032.221.000
DELTA HOLDING DOO BEOGRAD	971.085.000

Pet računovodstvenih preduzeća sa najboljim rezultatom poslovanja (bruto dobit)
Naziv preduzeća	Bruto dobit u 2021. godini (u dinarima)
KN TAX DOO BEOGRAD (VRAČAR)	118.272.000
KPMG DOO BEOGRAD	112.483.000
DELOITTE ADVISORY	94.952.000
TMF SERVICES DOO BEOGRAD	74.417.000
ANDREJA DOO BEOGRAD	67.929.000