Samo 1.050 računovođa dobilo dozvole za rad po novom zakonu, ostali imaju još šest meseci

Pružaoci računovodstvenih usluga imaju još nešto više od šest meseci da usklade svoje poslovanje sa Zakonom o računovodstvu. To pre svega znači da sva pravna lica i preduzetnici koji se bave ovom delatnošću u Republici Srbiji treba blagovremeno da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga i upišu se u registar.

U registru pružalaca računovodstvenih usluga Agencije za privredne registre (APR) do sada je upisano samo 1.050 pravnih lica i preduzetnika koji su dobili rešenje komore ovlašćenih revizora da ispunjavaju date uslove.

Računovođe za sastavljanje i dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja na datum bilansa 31. decembra 2022. godine moraju biti upisane u registar pružalaca računovodstvenih usluga u APR-u, jer bi se u suprotnom smatralo da je dostavljen nepotpun finansijski izveštaj, što bi značilo da je u prekršaju odgovorno lice pravnog lica, odnosno preduzetnika.

Za nepostupanje u skladu sa navedenim odredbama zakona o računovodstvu, propisane su novčane kazne i to od 100.000 do tri miliona dinara za privredni prestup za pravno lice, od 20.000 do 150.000 dinara za privredni prestup za odgovorno lice u pravnom licu, i od 100.000 do 500.000 dinara prekršaj za preduzetnika.

Predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ Snežana Mitrović podseća da je ovo udruženje tražilo da se pomeri rok za upis u registar do 31. decembra 2023. godine zato što su računovođe u vreme pandemije bile sprečene da aktivno rade na ispunjavanju uslova za upis.

“Zaključci sa tim predlogom dostavljeni su predsedniku Republike Srbije kao potpisniku zakona o računovodstvu, da se upozna i doprinese izmeni zakona, ali su dostavljeni i ministru finansija. U više navrata smo predlagali da se organizovanje sticanja profesionalnog zvanja za računovođe vrši po programu Ministarstva finansija i da se to ugradi u zakon. Takođe smo tražili da se pojednostavi program sticanja profesionalnog zvanja za računovođe i da to bude jednodnevni stručni ispit”, objašnjava Mitrović.

Ona dodaje da bi u tom jednodnevnom ispitu, koji bi trajao tri sata, bilo predviđeno knjiženje poslovnih promena i sastavljanje seta obrazaca finansijskog izveštaja, poreskog bilansa i poreske prijave.

Ukoliko ministarstvo finansija nema kapacitete da organizuje proveru znanja i sticanje profesionalnih zvanja, prema njenim rečima, trebalo bi u zakonu urediti da to mogu da rade strukovna udruženja koja okupljaju računovođe i koja mogu program ministarstva da realizuju i doprinesu unapređenju kvaliteta računovodstvene profesije i finansijskih izveštaja.

“Sadašnja odredba u Zakonu o računovodstvu daje monopol samo članicama Međunarodne federacije računovođa (IFAC), što predstavlja dodatno opterećenje za računovođe koji imaju visoku školsku spremu i dosta godina radnog iskustva na poslovima vođenja poslovnih knjiga. Ovakav sadašnji program sticanja profesionalnog zvanja predstavlja i poniženje njihovog znanja i dosadašnjeg rada, ali pre svega dodatno opterećenje za rad”, ističe Snežana Mitrović.

Zbog malog upisa u registar APR-a naša sagovornica smatra da će kada dođe vreme da se dostave finansijski izveštaji za 2022. godinu doći do opšteg kolapsa, kako za obveznike tako i za državu.

“Zato je neophodno hitno pristupiti izmeni Zakona o računovodstvu i prihvatiti naše predloge za odlaganje primene regulative”, zaključuje predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ Snežana Mitrović.