Ostvaren polovičan rezultat u kvalitetu donošenja propisa

Privredi potrebno ažurnije sprovođenje zakona

AnalizaPoreziPoslovanjePreduzetnikSrbijaU fokusu

17.6.2022 11:12 Autor: Ljiljana Begović 4

Privredi potrebno ažurnije sprovođenje zakona Privredi potrebno ažurnije sprovođenje zakona
Vlada Srbije zajedno sa resornim ministarstvima ostvarila je polovičan rezultat kada je reč o kvalitetu procesa donošenja i sprovođenja propisa važnih za privredu, pokazuju... Privredi potrebno ažurnije sprovođenje zakona

Vlada Srbije zajedno sa resornim ministarstvima ostvarila je polovičan rezultat kada je reč o kvalitetu procesa donošenja i sprovođenja propisa važnih za privredu, pokazuju podaci Regulatornog indeksa Srbije za 2021. godinu. Sa 47 od mogućih 100 poena to je gotovo identičan učinak u odnosu na godinu pre, a pomak nije vidljiv ni u odnosu na izveštaj od pre pet godina.

U 2021. donet je ukupno 191 zakon, od čega je 74 imalo direktan ili indirektan uticaj na privredu. Da bi se znalo kako će konkretno uticati na poslovanje, bilo je potrebno da ti propisi sadrže analizu efekata što je ispunjeno kod 72 odsto zakona, ali je manje od polovine imalo potpunu analizu. Isto tako, tek 15 procenata propisa imalo je adekvatnu kalkulaciju troškova primene i to je veliki korak unazad u odnosu na 2020. godinu, ističe se u izveštaju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kaže da je, sa druge strane, veliki pomak ostvaren u segmentu uključenosti zainteresovane javnosti u pripremu propisa. Javne rasprave bile su zastupljene u 95 odsto slučajeva, za razliku od 2020. godine kada su organizovane za tek nešto više od polovine nacrta zakona.

“To nam pokazuje da se vraćamo u normalne tokove u odnosu na prvu pandemijsku godinu kada su se radile samo manje izmene zakona. I ono što je posebno dobro, po hitnom postupku doneta su samo četiri, dok je prethodnih godina to bila dominantna praksa”, objašnjava Jovanović.

Prema njenim rečima, unapređenja su vidljiva i kod predvidivosti primene propisa. Vlada je u svom planu za 2021. imala donošenje 397 zakona, od čega je usvojeno 86. Iako je reč o tek petini ostvarenog cilja, to je opet bolje nego u 2020. kada je usvojeno samo 11 odsto planiranih zakona. S druge strane, to znači i da je još 105 usvojeno mimo plana, što ukazuje da ministarstva ne uspevaju na pravi način da planiraju promene i time doprinose stvaranju nepredvidivog okruženja za privredu.

Naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu dr Ivan Nikolić ocenjuje da su zakoni koji utiču na privredu takvi da zahtevaju samo fina podešavanja.

Foto: Pexels/Sora Shimazaki

“Što se tiče institucionalnog okvira, nisam primetio neke velike primedbe i zahteve koji bi bili fokusirani na nešto konkretno. Naš poreski sistem je umeren kada je reč o visini stopa, to pokazuju i sva relevantna istraživanja. Možda možemo u onom delu poreskog opterećenja rada da pričamo i razmišljamo o nekom popuštanju, ali to nije argument koji bi uticao na podsticanje privredne aktivnosti ili sa druge strane otežavao poslovanje. To je sada sve domen finog podešavanja institucionalnog okvira, a ne neke urgentnosti da su zakoni takvi da bi se bez promene dogodila neka ogromna šteta”, ističe Nikolić u razgovoru za Biznis.rs.

Izveštaj NALED-a pokazuje da se segment koji je najlošije ocenjen odnosi na ažurnost sprovođenja zakona. Od 111 podzakonskih akata važnih za punu primenu zakona koji utiču na privredu, u prošloj godini doneta su samo tri. Tome treba dodati i podatak da je prosečno kašnjenje u donošenju akata dostiglo 990 dana, odnosno više od 2,5 godine.

“Kada je reč o ažurnosti sprovođenja zakona, sve zavisi od delatnosti i uvek postoji prostor za unapređivanje. Za sada ne vidim da sprovođenje bilo kog zakona narušava privrednu aktivnost”, kaže Nikolić.

Iz NALED-a kažu da je ažurnost sprovođenja zakona nešto niža u odnosu na 2020. godinu, ali generalno zadovoljavajuća.

U proseku ministarstva odgovaraju na više od polovine upita koje dobiju, a znatno su ažurniji kada dobiju zahtev za dobijanje informacije od javnog značaja – gotovo tri četvrtine ministarstava odgovorilo je na takve zahteve.

Takođe, tri četvrtine ministarstava zadovoljava kriterijume kada je reč o preglednosti njihovih sajtova, da li su najvažniji sadržaji dovoljno vidljivi i da li su linkovi funkcionalni. Iako su propisi lako dostupni, kod većine ministarstava nisu dovoljno ažurni.

  • VERA

    17.6.2022 #1 Author

    Neophodno je da se.postuje zakon i propisi.

    Odgovori

  • Milovan94

    19.6.2022 #3 Author

    Oduvek bilo i ostalo

    Odgovori

  • LIMUN ŽUT

    19.6.2022 #4 Author

    Da, prvo je neophodno ustanovljavanje istih da bi u praksi bili mogući.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...