Rusko-ukrajinski rat poništio ranije prognoze za čitavu evropu

Prioritet za Srbiju rebalans budžeta i restriktivnija monetarna politika

AgrobiznisAnalizaInvesticijeNovacPoslovanjeU fokusu

6.6.2022 17:34 Autor: Stefan Petrović 13

Prioritet za Srbiju rebalans budžeta i restriktivnija monetarna politika Prioritet za Srbiju rebalans budžeta i restriktivnija monetarna politika
Prema analizi direktora Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladina Kovačevića i ekonomske analitičarke Katarine Stančić u najnovijem, junskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT),... Prioritet za Srbiju rebalans budžeta i restriktivnija monetarna politika

Prema analizi direktora Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladina Kovačevića i ekonomske analitičarke Katarine Stančić u najnovijem, junskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), sukob u Ukrajini imaće najviše uticaja na neke od glavnih segmenata privrede i ekonomije. To su, kako se navodi, berzanski proizvodi među kojima su najbitniji energenti i hrana, zatim logistika i transport, lanci snabdevanja, strane direktne investicije (SDI), kao i turizam.

Budući da Rusija i Ukrajina spadaju među najveće proizvođače žitarica – pšenice, kukuruza, žita, suncokretovog ulja, autori ističu da su nestašice u snabdevanju hranom sasvim izvesne.

„Prema prognozama Svetske banke, u 2022. godini cene žitarica će porasti za 20 odsto, đubriva za 50 odsto, hrane za osam procenata i hrane za životinje za 22 odsto. Globalna trgovina će pretrpeti poremećaje i zastoje u snabdevanju zbog fizičkih ograničenja vezanih za sankcije nametnute Rusiji i zbog nestašica nafte, gasa i drugih ključnih proizvoda. Izvoz u rastućim ekonomijama će u 2022. doživeti kontrakciju od oko 1,06 odsto, a u razvijenim jedan odsto“, navodi se u analizi.

Srbija će, kao i druge zemlje uvoznice, biti dvostruko pogođena ovim poremećajima i rastom cena – kao krajnji potrošač i kao korisnik inputa u proizvodnji finalnih proizvoda. Tako od uvoza iz Ukrajine najviše zavise proizvodnja čelika, teška industrija, poluprovodnici (neon) i automobilska industrija (kablovi). S druge strane, od uvoza iz Rusije zavise transportna oprema, mašine, elektronika i agrobiznis.

Kada su u pitanju transportni poremećaji, najveći rizik se odnosi na pomorski transport Ukrajine koji pokriva 90 odsto robnog izvoza iz zemlje, kao i železnicu kojom se proizvodi dopremaju do luka. Alternativni pravci su, kako se navodi, duži i skuplji, što utiče na cene proizvoda, a moguće je da železnica u takvim okolnostima dobije veći značaj.

Foto: Pixabay.com

Smanjenje stranih direktnih investicija najviše će osetiti zemlje u susedstvu Rusije, ali i Nemačka, Finska i Norveška koje imaju ogromne investicione projekte u Rusiji, a autori ističu da bi indirektne posledice mogle biti dublje i dalekosežnije zbog smanjenog poverenja investitora.

Najveći izazov za turizam biće zabeležen u zemljama koje posećuju ruski i ukrajinski turisti, ali indirektne posledice će biti osetne globalno zbog poremećaja u transportu i ugroženosti globalne bezbednosti.

Srpska privreda zavisi od dešavanja u Evropi

Kako navode autori, prognozirani privredni rast od četiri odsto za 2022. godinu je neizvestan, imajući u vidu probleme sa kojima se suočava Evropa i zemlje od kojih zavisi ekonomija Srbije, uprkos tome što je on u prvom kvartalu ove godine iznosio 4,3 odsto, a na kraju 2021. godine 7,5 odsto, i to nakon najgore krizne 2020. godine kada je njegov pad bio među najmanjima u Evropi (0,9 odsto).

„Prema MMF-ovim prognozama iz aprila 2022. Srbija će u ovoj godini imati rast od 3,5 odsto, što se može oceniti kao optimistična prognoza. Pritom, za Evrozonu je prognoziran rast od 2,8 odsto u 2022. i 2,3 odsto u 2023. godini, što je za 1,1 procentni poen niže od prognoze date u januaru 2022“, ističe se u analizi.

Autori navode da su smanjenja prognoza posledica ukrajinske krize, a da bi situacija bila dramatičnija ukoliko bi se uveo sveobuhvatni embargo na uvoz fosilnih energenata iz Rusije. U tom slučaju, Bundesbanka (Deutsche Bundesbank) je prognozirala pad BDP-a Nemačke od dva odsto u ovoj godini.

Foto: Rawpixel.com

„Sveobuhvatni embargo na energente iz Rusije bio bi korak ka recesionoj spirali Evrope, kojoj se za sada kraj ne vidi. Kako će završiti ekonomija Srbije u ovoj i narednoj godini ne zavisi direktno od snabdevanja domaćeg tržišta energentima, već od kretanja u Nemačkoj i velikim evropskim ekonomijama, koje u najvećoj meri zavise od snabdevanja prirodnim gasom, pa i naftom iz Rusije“, navodi se u analizi MAT-a.

Iako Srbija nije ugrožena u smislu snabdevanja fosilnim gorivima, rast cena ubrzano uvećava spoljnotrgovinsku neravnotežu, odnosno raste spoljnotrgovinski deficit.

„Značajna prednost Srbije u odnosu na bliže evropsko okruženje je potencijal u biljnoj proizvodnji primarnih poljoprvrednih proizvoda. I ove godine Srbija će imati značajne viškove pšenice, kukuruza, suncokreta, ulja i šećera koje će izvesti u okruženje. Osim toga, Srbija ima značajnu izvozno orijentisanu proizvodnju voća (jabuke i maline), od koje je veliki deo je išao na rusko tržišzte. Trenutno je ukupan izvoz u Rusiju umanjen za 25 odsto zbog logističkih i drugih problema, ali će najverovatnije ta vrsta robe naći nove izvozne destinacije“, navode autori.

Kada su u pitanju cene, ističe se da su one zabeležile posebno oštar rast u prve dve nedelje marta, kada su porasle za 20 odsto u odnosu na februar, da bi zatim dostigle rekordne vrednosti.

„Srbija je reagovala već krajem prošle godine robnim rezervama i odgovarajućom kontrolom cena nekoliko najvažnijih prehrambenih proizvoda (hleb, ulje, šećer, brašno, svinjsko meso) i kontrolom cena derivata nafte i gasa. Uvoz gasa još uvek teče po produženom starom ugovoru, po neuporedivo povoljnijoj ceni od sadašnjih tržišnih (berza TTF, na primer) ali taj ugovor krajem maja ističe i novi ugovor sa ruskim dobavljačem (Gazprom) biće sklopljen uskoro po izvesno višoj ceni“, ocenuje se.

Autori navode da je prioritet pred Srbijom rebalans budžeta i druge korekcije u skladu sa preporukama MMF-a, što se očekuje nakon formiranja Vlade, a pred monetarnom politikom je snaženje restrikcija kako bi se obuzdala inflacija.

„Inflacija u Srbiji je, time, najviše vezana za inflaciju u evrozoni, a izvesnost njenog obuzdavanja će se popraviti sa istovremenim delovanjem četiri politike: 1) robne rezerve i kontrola strateških cena; 2) monetarno stezanje; 3) politika valutnog kursa; i 4) fiskalni rebalans. Ipak, za održavanje fiskalne ravnoteže, dinamike već započetih infrastrukturnih radova i perspektive neekspanzivnog deficita javnih finansija, najveći problem je pristup i cena pozajmica na finansijskim tržištima. U tom pogledu izuzetno je osetljiva politička optika i refleksije u slučaju Srbije i regiona Zapadnog Balkana“, zaključuju autori.

Neophodna revizija Fiskalne strategije

Međutim, ima i onih koji smatraju da se reformama ne posvećuje dovoljno pažnje. Tako je Fiskalni savet u Mišljenju na Nacrt fiskalne strategije 2023-2025. godine istakao da bi ovaj dokument trebalo revidirati i njime obuhvatiti oblasti poreske politike, upravljanja fondom zarada, kontrole rashoda za penzije, reforme državnih i javnih preduzeća, javni zdravstveni sistem, sistem obrazovanja, socijalnu politiku i fiskalna pravila.

Ovakvo postavljanje stvari trebalo bi, po mišljenju Fiskalnog saveta, da svede na najmanju meru diskrecione odluke Vlade u različitim oblastima, poput upravljanja fondom plata, kako bi se otklonila neizvesnost u pogledu ostvarivanja ciljeva koje je ovo telo ocenilo kao dobre: reformisanja javnih preduzeća koja predstavljaju teret za javne finansije, rešavanja strukturnih problema u zdravstvu, ulaganja u sistem obrazovanja, zbog čega bi sve nabrojano trebalo da se nađe u revidiranoj Strategiji.

  • MARKO7

    6.6.2022 #1 Author

    Pa baš me zanima šta će biti…

    Odgovori

  • GOCA BG

    6.6.2022 #2 Author

    Rusko-Ukrajinski rat je poremetio citav svet…

    Odgovori

    • IVAN

      7.6.2022 #3 Author

      Upravo tako osetice se posledice.

      Odgovori

  • kaćica

    6.6.2022 #4 Author

    Sta cemo mi od toga imati.

    Odgovori

  • GOCA BG

    6.6.2022 #6 Author

    Izvesna visa cena ce biti,a uskoro cemo znati…

    Odgovori

  • GAGA

    7.6.2022 #7 Author

    Stedi se kad se ima, tako da nije trebalo deliti evre sakom i kapom

    Odgovori

  • VOJKAN

    7.6.2022 #8 Author

    Ovakva situacija zahteva svakodnevni rebalans budžeta

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    7.6.2022 #9 Author

    Rat u Ukrajina je doveo u nezvesnost celu evropsku ekonomiju i gurnuo je dublje u recesiju Srbija je svakako iako mala deo Evrope i zavisi od ekonomskih kretanja u njoj.

    Odgovori

  • SNEZANA

    7.6.2022 #10 Author

    Trebalo bi zaista I da nam bude to prioritet

    Odgovori

  • GINKO

    7.6.2022 #11 Author

    Može samo svetsko čudo da se desi, sto je realno nemoguće😂

    Odgovori

  • JOVANA

    7.6.2022 #12 Author

    Uskoro cemo sve znati

    Odgovori

  • JANA

    7.6.2022 #13 Author

    Isplarom mladima svesce se rebalans budzeta ,bice u pozitivnom plusu …

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...