24 zemlje potpisale Globalno obećanje o metanu

Preko 20 zemalja priključilo se naporima SAD i Evropske unije (EU) da umanje emisije metana za 30 odsto do 2030. godine. Vetar u leđa globalnom partnerstvu dalo je organizovanje samita Ujedinjenih nacija (UN) o klimi, koji će biti održan sledećeg meseca u Glazgovu.

Među 24 zemlje koje su potpisale Globalno obećanje o metanu nalaze se i Nigerija, Japan i Pakistan. Obećanje je najavljeno od strane SAD i EU u septembru sa ciljem da se ubrzaju aktivnosti vezane za klimatske promene pre početka samita u Škotskoj 31. oktobra. Ono bi moglo imati značajan uticaj na energetski, poljoprivredni i brojne druge sektore odgovorne za rast najveći deo emisija metana, piše Reuters.

Devet zemalja partnera uključuju Meksiko, Indoneziju i Veliku Britaniju, koje su obećanje potpisale prošlog meseca kada ga je objavio Major Economies Forum. Partnerstvo od sada pokriva 60 odsto globalnog GDP i 30 odsto svetskih emisija metana.

Specijalni izaslanik SAD za klimatske promene Džon Keri (John Kerry) i zamenik predsednika Evropske komisije Franc Timermans (Frans Timmermans) predstaviće nove zemlje partnere na zajedničkom sastanku u ponedeljak, kada će najaviti da je dvanaest filantropskih organizacija, uključujući one u vlasništvu Majkla Blumberga (Michael Bloomberg) i Bila Gejtsa (Bill Gates), uložiti 200 miliona dolara kako bi podržali zemlje u naporima da redukuju emisije metana, izjavio za Reuters je zvaničnik koji nije želeo da bude imenovan.

Prema pomenutom izvoru, zemlje partneri imaju različite profile kada je emisija metana u pitanju. Na primer, glavni izvor metana u Pakistanu je poljoprivreda, dok Indonezija najviše metana emituje kroz odlaganje otpada.

Nekoliko zemalja koje su najosetljivije na uticaj klimatskih promena, uključujući afričke nacije i ostrvske države poput Mikronezije, takođe su potpisale obećanje.

U nedeljama koje prethode samitu UN o klimi SAD će stupiti u kontakt sa drugim velikim ekonomijama koje emituju metan poput Kine u Indije i zahtevati od njih da se priključe globalnom partnerstvu.

Jedan korak dalje od katastrofe

Metan je gas koji, posle ugljen-dioksida, najviše utiče na klimatske promene. Najnoviji izveštaji naglašavaju potrebu da vlade svedu količinu emitovanog metana na granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, što je i bio cilj Pariskog klimatskog dogovora. Metan ima veći potencijal za zadržavanje toplote od ugljen-dioksida, ali se u atmosferi brže razgrađuje. Prema naučnom izveštaju UN, objavljenom u avgustu, redukcije prilikom emisija metana su “jake, brze i neprekidne”, što u kombinaciji sa emisijama ugljenika može imati neposredan uticaj na klimu.

U skladu sa tim SAD će u narednim nedeljama objaviti pravilnik vezan za metan pri eksploataciji nafte i gasa, a EU će kasnije u toku godine otkriti detaljan zakon vezan za ovu problematiku.

Predsednik fondacije William and Flora Hewlett, koja je takođe omogućila sredstva za pomenuti fond od 200 miliona dolara, Lari Krejmer (Larry Kramer) izjavio je za Reuters da će novac pomoći u “katalizaciji klimatskih aktivnosti”, te da je redukcija metana najbrži način da se dođe do zacrtanih 1,5 stepeni.

Predsednik Instituta za upravu i održivi razvoj iz Vašingtona Darvud Zelke (Durwood Zaelke) izjavio je da je ovo partnerstvo odličan način da se svetska pažnja fokusira na smanjenje količine metana.

Pre saopštenja, on je u imejlu naveo da “planetu samo jedan korak deli od katastrofe”, te da što pre treba saseći sve izvore metana.