Aerodromi i pristaništa mogu da dobijaju državnu pomoć bez saglasnosti Komisije

Za subvencije za aerodrome, pristaništa, komunalne usluge, telekomunikacije, elektrodistribuciju i slične usluge, Republika Srbija u pojedinim situacijama ne mora da potražuje saglasnost republičke Komisije za kontrolu državne pomoći, što je istaknuto u Nacrtu uredbe koja se nalazi u procesu javnih konsultacija, ali i u postojećoj Uredbi koja je trenutno na snazi.

„I Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik RS“, br. 13/10, 100/11, 91/12, 37/13, 97/13, 119/14, 23/21 – dr. uredbe, 62/21 – dr. uredbe) koja je trenutno na snazi, kao i Nacrt uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa imaju identičnu odredbu kojom se uređuje dodela sredstava za usluge upravljanja aerodromom čiji prosečni godišnji promet putnika u toku dve finansijske godine, koje prethode godini u kojoj je usluga poverena, ne prelazi 200.000 putnika“, objašnjavaju iz Komisije za kontrolu državne pomoći Republike Srbije za portal Biznis.rs.

Prema rečima naših sagovornika, i Uredba i Nacrt uredbe, odnosno navedena odredba, rezultat su usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim pravnim tekovinama u oblasti državne pomoći.

„To je u skladu sa obavezama Republike Srbije na osnovu člana 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 83/08) i merilima koja su neophodna da Republika Srbija ispuni radi otvaranja pregovaračkog Poglavlja 8 – Politika konkurencije, a u cilju ubrzavanja postupka pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji“, naglašeno je u odgovoru Komisije.

Dodaje se i da se navedenim propisima prenose relevantne odredbe iz Odluke Evropske komisije o primeni člana 106. stav 2. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije u obliku naknade za obavljanje javne usluge učesnicima na tržištu kojima je povereno obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa (Commission Decision on the application of Article 106 (2) of the Treaty on the Functioning of the European Union to State aid in the form of public service compensation granted to certain undertakings entrusted with the operation of services of general economic interest (OJ L 7, 11.1.2012)).

Da podsetimo, Aerodromi koji godišnje imaju manje od 200.000 putnika, kao i pristaništa sa manje od 300.000 putnika, mogu da dobijaju državnu pomoć bez potrebne saglasnosti republičke Komisije. Broj putnika treba da bude prosečno manji od ovog broja dve godine pre nego što se aerodromu ili pristaništu dodeli državna pomoć.

Država subvencije može da daje bez saglasnosti Komisije i svim preduzećima koja obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa, sve dok iznos državne pomoći ne prelazi 15 miliona evra godišnje. Izuzetak su jedino firme iz sektora saobraćaja i saobraćajne infrastrukture.

Institucija koja bude davala državnu pomoć obavezna je da na svojoj internet stranici ili na drugi transparentan način objavljuje podatke i informacije o poverenoj usluzi. U slučaju aerodroma, pristaništa, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i naknade do 15 miliona evra godišnje, institucije će morati da objavljuju samo sadržaj akta o poveravanju i informacije o godišnjem iznosu naknade, dok neće biti obaveze da se objavljuju obrazloženja, sadržaji javnih konsultacija i slično.

Kako piše u nacrtu uredbe, pomoć države za koju nije potrebno prijavljivanje Komisiji trebalo bi da postane i svaka subvencija namenjena za usluge obavezne zdravstvene i socijalne zaštite, kao i za prateće aktivnosti (npr. kod istraživanja). Takođe, država može u navedenim slučajevima da dodeljuje državnu pomoć bez saglasnosti Komisije na period do 10 godina.

U nacrtu uredbe navodi se i da je usluga od opšteg ekonomskog interesa delatnost koja „u redovnim tržišnim uslovima ne može da se pruži u nephodnom obimu, kvalitetu ili kontinuitetu koji zadovoljava opšti društveni interes, bez učešća države“, kao i da ova usluga može da se odnosi i na posao koji je poveren javnim preduzećima.

Uslugu od opšteg ekonomskog interesa definiše i Zakon o zaštiti potrošača. Tu pre svega spadaju elektronsko-komunikacione usluge, distribucija i javno snabdevanje električnom energijom, gasom i toplotnom energijom, kao i snabdevanje pijaćom vodom. Pod ove usluge spadaju i odvodnjavanje i prečišćavanje atmosferskih i otpadnih voda, prevoz putnika u javnom prevozu, poštanske usluge, održavanje čistoće, odlaganje komunalnog otpada, upravljanje i održavanje groblja i slično.