Najskuplje je piti u Norveškoj, a najjeftinije u Mađarskoj

Alkoholna pića u Srbiji jeftinija od proseka EU za 11 odsto

AnalizaEUU fokusuVesti

5.9.2021 16:31 Autor: Julijana Vincan

Alkoholna pića u Srbiji jeftinija od proseka EU za 11 odsto Alkoholna pića u Srbiji jeftinija od proseka EU za 11 odsto
Prošle godine cena alkoholnih pića u Evropskoj uniji bila je više od dva i po puta veća u najskupljoj državi članici u odnosu na... Alkoholna pića u Srbiji jeftinija od proseka EU za 11 odsto

Prošle godine cena alkoholnih pića u Evropskoj uniji bila je više od dva i po puta veća u najskupljoj državi članici u odnosu na najjeftiniju, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat) za 2020. godinu.

Kada se uporede nivoi cena sa prosečnim indeksom cena u EU od 100, rezultati pokazuju da je cena alkoholnih pića (žestoka pića, vino i pivo) bila najviša u Finskoj (sa indeksom cena od 193), a sledi Irska (181) i Švedska (166). Nasuprot tome, nivoi alkoholnih pića bili su najniži u Mađarskoj (sa indeksom cena 73) i Rumuniji (74), a sledi ih Bugarska (81).

Dakle, najskuplja alkoholna pića u EU kupuju Finci i tamo je žestoko piće čak 93 odsto skuplje od proseka Evropske unije, koji se nalazi negde između cena u Litvaniji i Francuskoj. S druge strane, najjeftinije alkoholno piće je u Mađarskoj i za 27 procenata je jeftinije od proseka u EU, a čak 2,6 puta jeftinije nego u Finskoj.

Ako su u Finskoj alkoholna pića najskuplja u EU, najskuplje piće u Evropi prodaje se u Norveškoj, čak 2,5 puta skuplje od prosečne cene u EU. Tek malo jeftinije od toga je piće na Islandu gde je 2,4 puta skuplje od EU proseka.

Zanimljivo je da je na Balkanu, pored Mađarske, najjeftiniji alkohol u celoj Evropi. U Severnoj Makedoniji je 24 odsto jeftiniji od proseka EU, u Bosni i Hercegovini 23,5 procenata, u Rumuniji 26 odsto, a u Bugarskoj 20 procenata ispod proseka EU.

U Srbiji alkoholna pića jesu jeftinija od proseka EU za oko 11 odsto, ali su skuplja nego u okruženju, pa i u odnosu na Poljsku i Češku, a cene su na nivou Španije. Podaci Eurostata pokazuju i da su se u našem regionu najskuplja alkoholna pića prodavala u Crnoj Gori – 11,5 procenata iznad proseka, u Albaniji za devet odsto i u Hrvatskoj za 6,6 procenata skuplje od proseka EU.

Da podsetimo, poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) pokazao je da su u Srbiji cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu u odnosu na jun u proseku povećane za 0,2 odsto. Potrošačke cene u julu su u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane za 3,3 procenta, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane za 3,7 odsto u proseku. Ova povećanja odrazila su se i na alkoholna pića, koja su u julu u odnosu na jun ove godine porasle za 2,2 procenta.

Skupštinski Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u maju je prihvatio Predlog Zakona o izmena Zakona o akcizama i izveštaje o radu nekoliko republičkih komisija i kancelarija. Tada su kao razlozi za izmenu Zakona o akcizama navedeni dalje postepeno usaglašavanje u domenu politike akciza na jaka alkoholna pića sa standardima Evropske unije i stvaranje uslova za otvaranje pregovora o pregovaračkom Poglavlju 16.

„Zakonska izmena se sastoji u tome da se menja način obračuna akcize na jaka alkoholna pića, i to tako što se predlaže jedna akcizna kategorija za sva jaka alkoholna pića umesto dosadašnjeg rešenja koje je predviđalo tri kategorije. Iznos akcize na pivo i niskoalkoholna pića, kao i način obračuna akcize na ove proizvode ostaje isti. Prema direktivama EU, akciza na jaka alkoholna pića utvrđuje se po hektolitru čistog alkohola na 20 stepeni celzijusa i izračunava se na osnovu broja koji označava zapreminu alkohola“, izjavila je tada državna sekretarka u ministarstvu finansija Slavica Savičić.

Ona je navela da se ovim predlogom akciza na sva jaka alkoholna pića plaća u iznosu od 46.250 dinara na osnovicu koju čini jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 20 stepeni, a obračunava se tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženog u hektolitrima u gotovom proizvodu.

Kako je objasnila, predloženim rešenjem se u potpunosti gubi razlika u fiskalnom opterećenju akciza plus iznosa PDV između različitih vrsta jakih alkoholnih pića, pod uslovom da sadrže isti procenat alkohola.

„Prilikom opredeljivanja predloženog zakonskog rešenja pošlo se od toga da izmene imaju što manje uticaja na visinu javnih prihoda po osnovu akciza, pa bi tako preračunato opterećenje jednog litra pića koje sadrži 40 odsto alkohola bilo 185 dinara, što je približno prosečnom iznosu akcize koji se sada naplaćuje po litru“, naglasila je Savičić.

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.