Američka privreda usporila rast sa 2,1 na 1,5 odsto u drugom kvartalu

Američka privreda usporila je rast u drugom tromesečju, jer je bruto domaći proizvod (BDP) porastao po godišnjoj stopi od 1,5 odsto, u odnosu na 2,1 odsto u prvom kvartalu, pokazuju preliminarni podaci američkog Ministarstva trgovine. Rast je bio slabiji od očekivanja ekonomista, koji su u proseku prognozirali povećanje BDP-a od 2,1 odsto, a glavni razlog usporavanja bilo je širenje trgovinskog deficita.

Uprkos sporijem rastu BDP-a, lična potrošnja, koja čini više od dve trećine američke ekonomije, značajno je ubrzala. Potrošnja građana porasla je po stopi od 3,2 odsto, nakon svega 0,5 odsto u prethodnom kvartalu. Veći poreski povraćaji, rast vrednosti finansijske imovine bogatijih domaćinstava, kao i dodatna potrošnja tokom Svetskog prvenstva u fudbalu i predizborne kampanje, doprineli su otpornosti američkih potrošača uprkos višim cenama goriva, prenosi Reuters.

Snažno investiranje u infrastrukturu za veštačku inteligenciju nastavio je da podstiče poslovna ulaganja i domaću tražnju. Ekonomisti ocenjuju da ovaj talas investicija i dalje predstavlja važan oslonac privredi, iako upozoravaju da bi nastavak rata između SAD i Irana mogao negativno da utiče na privredni rast u drugoj polovini godine.

Američke federalne rezerve zadržale su u sredu referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto, uz neuobičajeno neslaganje u vrhu centralne banke, gde su tri člana odbora glasala za povećanje kamata za 0,25 odsto. Fed je ocenio da privreda nastavlja da raste solidnim tempom uprkos povećanoj neizvesnosti izazvanoj sukobima na Bliskom istoku, dok većina ekonomista očekuje da bi povećanje kamata moglo uslediti već u septembru kako bi se obuzdala inflacija.

U međuvremenu, rast cena goriva ponovo je podigao prosečnu cenu benzina iznad četiri dolara po galonu, dok rast zarada jedva prati inflaciju. Zbog toga domaćinstva sve više troše ušteđevinu i manje štede kako bi održala potrošnju, ali ekonomisti upozoravaju da takav trend nije dugoročno održiv i da bi građani, usled povećane ekonomske neizvesnosti, uskoro mogli ponovo da počnu više da štede iz predostrožnosti.