Američki bareli iz rezervi uticali na pad cene nafte na 104 dolara

Cene nafte pale su u petak na međunarodnim tržištima na 104 dolara, pod uticajem najave Sjedinjenih Američkih Država (SAD) da će plasirati 180 miliona barela iz rezervi i zabrinutosti za kinesku potražnju.

Na londonskom tržištu cena barela je nakon podneva bila 63 centa manja u odnosu na prethodno zatvaranje i iznosila je 104,08 dolara. Na američkom tržištu barelom se trgovalo po 99 centi nižoj ceni, od 99,29 USD, prenosi Mina pozivajući se na SEEbiz.

Tržišta je u četvrtak „ohladio“ američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) najavom da će tokom šest meseci, počevši od maja, na tržište plasirati milion barela dnevno iz strateških rezervi, najviše otkada su zalihe uspostavljene.

O plasmanu nafte iz strateških rezervi trebalo bi da razgovaraju i članice Međunarodne agencije za energiju (IEA), savetodavnog tela Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

„Nadolazeća poplava američkih barela ne menja činjenicu da će tržište teško osigurati dovoljno snabdevanje u narednim mesecima”, rekao je analitičar PVM-a Stephen Brennock.

Vodeći proizvođači okupljeni u Organizaciji zemalja-izvoznica nafte (OPEC) i njihovi saveznici, uključujući Rusiju, zaključili su u četvrtak da će u maju povećati proizvodnju za samo 432.000 barela dnevno, uprkos pritisku Zapada da na tržište plasira znatno više nafte.

Ravnoteža cenama bila je i zabrinutost za potražnju zbog zatvaranja kineskog finansijskog središta Šangaja kako bi se zaustavilo širenje korona virusa.

OPEC je odvojeno objavio da je barel korpe nafte njegovih članica u četvrtak koštao 107,74 USD, što znači da je pojeftinio 2,72 USD u odnosu na prethodni radni dan.