Amerikanci moraju da približe potrošnju evropskom proseku

Sve je uobičajenije mišljenje da je američka ekonomija zasnovana na beskrajnom apetitu Amerikanaca da kupuju mnogo stvari, te potrošnja domaćinstva čini oko 67 odsto BDP-a, ali Amerikanci su sve manje u stanju da troše kao nekada.

Police u prodavnicama su sve praznije, a kako piše Bloomberg, pronalaženje frižidera, automobila ili sofe može potrajati mesecima. Zbog ovakvih trendova, Amerikanci će morati da nauče da se ponašaju sličnije Evropljanima što, prema analitičarima, nije tako loše, jer bi američka privreda mogla biti zdravija ako bi se manje oslanjala na potrošnju.

Na kraju krajeva, Amerikanci se nisu uvek ovako ponašali. Oni trenutno troše mnogo više nego što su trošili ranije. Potrošnja po glavi stanovnika porasla je za oko 65 odsto od 1990. do 2015. godine. U istom periodu, taj rast u Evropi iznosio je 35 odsto, dok trenutna potrošnja domaćinstava u Nemačkoj čini 50 odsto BDP-a.

Osamdesetih godina prošlog veka, prosečna američka kuća bila je 157 kvadratnih metara, ali je do 2015. godine porasla na 185, iako se smanjio broj članova prosečnog domaćinstva. Takođe, osamdesetih godina oko 15 odsto stanovništva nije imalo TV, a sada taj broj iznosi svega tri odsto. U 2015. godini, 40 odsto američkih domaćinstava imalo je tri ili više televizora, uključujući 30 odsto domaćinstava koja zarađuju manje od 40 hiljada dolara godišnje. 

Pandemija korona virusa je na neki način “obuzdala” navike američkih potrošača da stalno kupuju, ali se one opet vraćaju na scenu, a kao glavni razlozi zbog kojih su Sjedinjene Američke Države (SAD) postale nacija šopingholičara navodi se činjenica da je zemlja postala bogatija, što automatski znači i veću potrošnju. Takođe, razvoj tehnologije proizvodnju čini efikasnijom, a roba je postala jeftinija i pristupačnija najvećem broju potrošača. Pored toga, internet olakšava pronalaženje više robe po najboljim cenama čak i bez napuštanja kuće. 

Takođe, dobro “opravdanje” za veliku potrošnju krije se i u uvozu robe koji je, u odnosu na osamdesete godine prošlog veka, udvostručen, a veliku razmenu SAD beleže sa Kinom i Meksikom koji imaju niže troškove rada, a čak i roba koja se proizvodi u SAD koristi komponente iz uvoza.

U poslednjih nekoliko godina ranjivost globalnog lanca snabdevanja uticala je i na SAD, ali kada on funkcioniše, to znači da SAD mogu u potpunosti da iskoriste komparativne prednosti trgovine i obezbede robu efikasnije, brže i za manje novca.

Ipak, postoje razlozi da se veruje da je doba izobilja završeno. Čak i pre pandemije, američka vlada je ponudila više subvencija i nametnula više carina kako bi podstakla kompanije da proizvode više robe u zemlji, a Bajdenova administracija želi da proširi napore da promoviše otpornost. To može značiti da se više robe proizvodi u SAD, ali na duži rok manje trgovine znači manje raznovrsnosti robe po višim cenama.

U međuvremenu, ekonomski odnosi SAD sa Kinom svakim danom postaju sve neizvesniji. Ako se dalje pogoršaju, to takođe trasira put SAD-u ka manjoj trgovini. Budućnost trgovine je velika nepoznanica, ali ako se ona bazira na domaću robu, Amerikanci neće moći da izdrže isti nivo potrošnje.

Amerikanci imaju i tendenciju da preteruju ili kupuju jeftine zamene umesto da štede na dugotrajnijoj i kvalitetnijoj robi. To je funkcija dostupnosti jeftine robe, većeg prostora za skladištenje, a takođe i kultura u kojoj kupovina stvari hrani prazan deo naše duše. Evropske duše nisu nužno ispunjenije, one samo pronalaze druge, ekološki prihvatljivije načine da zatvore mrak – kao što je odlazak na dugu vožnju biciklom, piše Bloomberg.

Ukratko, sa višim cenama, ekološki svesnijim stanovništvom i manje trgovine koja donosi manje jeftinih proizvoda, Amerikanci će možda morati da se naviknu da konzumiraju kao Evropljani. Oni sigurno neće biti uskraćeni za zadovoljenje potreba, ali će smanjiti ekscese, i možda više razmišljati o tome šta kupuju.

Šta bi to značilo za američku ekonomiju? Evropski nivoi potrošnje koegzistiraju sa nižim nivoima rasta. Čini se da je proždrljiva potrošnja u SAD ono što pokreće ekonomiju. Ali to ne mora biti slučaj. Dugoročni, održivi rast, zapravo, dolazi iz tehnologije i inovacija, dok ekonomija koja se zasniva isključivo na potrošnji nije održiva.