Barter aranžman kao model za kupoprodaju gasa

Prelazak na barter, odnosno robnu razmenu, mogao bi da bude primenjen u trgovinskoj razmeni između Rusije i država Evropske unije, kako bi se zaobišle sankcije i bila nastavljena kupoprodaja ruskog gasa. Takvu mogućnost najavila je članica Komiteta ruske Državne dume za budžet i poreze Oksana Dimitrijeva.

„Na ovaj ili onaj način, sledeća faza u nagodbi sa državama koje nisu prijateljske je uslov da smo spremni da im prodamo, na primer, gas ili naftu, titanijum ili nikl, pod uslovima da nam prodaju ono što nama treba, kritične robe iz uvoza. Druga opcija je generalno prelazak na barter ili kliring“, navela je Dimitrijeva, prenose Ria Novosti.

Ona je navela da prilikom obračuna sa drugim zemljama „mogu oživeti mnogi instrumenti ili šeme iz sovjetskog sistema“, podsećajući da je bivši SSSR koristio razmenu u trgovini sa zapadnim zemljama. Neki ruski ekonomisti, poput Denisa Rakše, ocenjuju da Rusija ne bi trebalo da prelazi na barter aranžmane, jer država ima dovoljno trgovinskih partnera izvan Evrope. Prema njegovoj oceni usvajanje takve šeme značilo bi poraz za rusku stranu, prenosi NSN.

„Iskreno sam iznenađen. Na primer, Iran, Irak i Libija su bili pod globalnim sankcijama. Protiv ovih zemalja ograničenja su sankcionisale Ujedinjene nacije i zapravo niko od međunarodnih dobavljača ih nije kršio. Rusija nije pod globalnim sankcijama i ima inostrane partnere koji su voljni da nastave trgovinu. Naravno, ima robe koja podleže tehnološkim sankcijama, ali problem je što nam tu robu niko neće prodati kroz trampu“, ocenio je Rakša.

On je podsetio na šeme razmene Irana i Iraka sa neprijateljskim zemljama, ističući da se takav metod uvodi isključivo na inicijativu zemlje koja je uvela sankcije.

„U Iraku se to zvalo ‘Nafta za hranu’. Svuda i uvek je takva šema uvedena na inicijativu države koja je sankcionisala, a ne one koja je pod sankcijama. Osim toga, Rusija još nije u poziciji da sama ponudi barter“, naveo je Rakša, verujući da treba najpre sačekati da se vidi šta će se desiti sa šemom prodaje gasa za rublje. Prema njegovim rečima, prihvatanje trampe ili njeno pokretanje značilo bi odustajanje od gasa za rublje.

Prethodno je ruski predsednik Vladimir Putin naložio vladi, Centralnoj banci i Gazpromu da do 31. marta sprovedu mere za prebacivanje obračuna sa „neprijateljskim zemljama“, koje su uvele sankcije Rusiji, u rublje.

Rukovodilac Centra za političko-ekonomska istraživanja, ekonomista Vasilij Koltašov, rekao je da bi prelazak na rublju u trgovini gasom ojačao rusku nacionalnu valutu i primorao EU da ublaži sankcije ruskim bankama. Većina zemalja EU izjasnilo se da nema mogućnost plaćanja ruskog gasa u rubljama.