EU ne želi da plaća u rubljama

Nametanjem plaćanja gasa u rubljama, Moskva želi da natera zapadne zemlje da se obrate njenoj centralnoj banci i da od nje da kupuju rublju, što bi ojačalo rusku valutu, ocenio je za Biznis.rs Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Evropske zemlje moraće da plaćaju u rubljama, ukoliko žele ruski gas. Sa ruske tačke gledišta to je i simbolična odluka, jer Moskva želi da istakne da je ravnopravna u ovom ratu sankcijama, a ekonomski razlog je pokušaj da se poveća potražnja za rubljom, što bi podiglo njenu vrednost“, naveo je Savić, dodajući da su mnogi evropski privrednici u nemogućnosti da posluju ukoliko nemaju gas.

Prema njegovim rečima, ključno je da li će evropske zemlje moći da zaobiđu Rusiju pri nabavci gasa. „Kada dođe prva tranša na naplatu videćemo kako će reagovati evropski kupci. Rusi pokušavaju da iskoriste svoj adut, a to je gas“, rekao je naš sagovornik. On ističe da je cilj Rusije konsolidacija rublje, ali da je to potez na duge staze.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) izjavila je da Rusija više neće ucenjivati EU zbog snabdevanja Evrope energentima. Ona je istakla da predlog Moskve da evropske zemlje plaćaju ruski gas u rubljama neće biti dozvoljen, jer se time zaobilaze sankcije, prenosi Euractiv.

„To je jednostrana odluka i jasno kršenje ugovora. Nećemo dozvoliti da se zaobiđu naše sankcije. Prošlo je vreme kada je energija mogla da se koristi za ucene“, navela je Fon der Lajen. Nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) ocenio je ranije da bi plaćanje gasa u rubljama predstavljalo kršenje ugovora.

Poljska gasna grupa PGNiG objavila je da će odbiti da plaća u rubljama nabavku ruskog gasa kako traži Moskva dok su Italija i Belgija, poput Berlina, navele da je reč o kršenju ugovora. Nemačka i Austrija već su odbacile ovaj zahtev koji je uputio ruski predsednik Vladimir Putin, prenosi Beta. Poljska, koja zavisi od ruskih energenata saopštila je isto. „Ne vidimo takvu mogućnost“, rekao je predsednik grupe PGNiG Pavel Majevski.

„Ako se promene elementi ugovora onda se sve pregovara, onda se i cena ponovo pregovara. Ne mislim da je to za Rusiju način da zaobiđe sankcije, ali ako hoće da promene odredbe ugovora, onda bi moglo da se razgovara o mnogim elementima“, rekao je belgijski premijer Aleksander de Kro (Alexander De Croo).

Italijanski premijer Mario Dragi rekao je da smatraju da je to jasno kršenje postojećih ugovora. Nije rekao kako će njegova zemlja reagovati. Rusija danas obezbeđuje 45 odsto evropskog uvoza gasa. Oko 55 odsto nemačkih kupovina gasa dolazi iz Rusije, kao i najveći deo snabvdevanja Finske, Mađarske i Češke.

U međuvremenu, u petak SAD i EU najavile su veliki dogovor o tečnom prirodnom gasu u pokušaju da smanje oslanjanje Evrope na rusku energiju. Sporazum će omogućiti da SAD obezbede EU najmanje 15 milijardi kubnih metara LNG do kraja godine. Dugoročni cilj je da se do obezbedi 2030. godine obezbedi uvoz oko 50 milijardi kubnih metara godišnje američkog gasa.