NATO i EU o novim sankcijama Rusiji i gasnoj (ne)zavisnosti

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) stigao je u Brisel gde ga u četvrtak očekuju tri samita. Na programu je najpre NATO samit, zatim samit lidera G7, dok će posle podne biti održan samit EU, na kojem će učestvovati i Bajden. Pored novih sankcija Rusiji zbog vojne intervencije u Ukrajini, očekuje se da će zapadni saveznici najaviti dodatnu vojnu pomoć Kijevu, kao i jačanje istočnog krila NATO.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratiće se putem video poziva učesnicima NATO i EU samita, prenosi Politico. Iako je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbacio ideju o direktnom angažovanju vojnika severnotlantskog saveza u Ukrajini, Poljska je najavila da će predložiti slanje „mirovne misije“ u ratom zahvaćenu zemlju. Poljski predsednik Andžej Duda takođe je izrazio podršku za članstvo Gruzije u NATO i EU.

Velika Britanija proširila je sankcije na Rusku železnicu, Alfa banku i još pet ruskih banaka, kompaniju za iskopavanje dijamanata Alrosa i proizvođača dijamanata Kronshtadt, kao i na paravojnu plaćeničku formaciju Wagner, koja se navodno bori na strani ruskih snaga u Ukrajini. Pod sankcijama se našlo još nekoliko osoba iz ruske poslovne zajednice. Pod sankcijama se našla i Ukrajinka Galina Danilčenko koja je proglašena gradonačelnicom Melitopolja u saradnji sa ruskim snagama. Sankcionisanim kompanijama i pojedincima zamrznuta je imovina u Velikoj Britaniji i zabranjeno im je poslovanje i putovanje u tu zemlju.

Prema rečima španskog premijera Pedra Sančeza lideri NATO razmotriće pet pitanja, odnosno zahtevaće da ruski predsednik Vladimir Putin okonča rat u Ukrajini. Zemlje NATO planiraju da izraze solidarnost sa Ukrajinom, da razmotre jačanje sposobnosti NATO za odvraćanje, da pripreme paket podrške za zemlje koje primaju ukrajinske izbeglice i da razgovaraju o ulozi Kine u ukrajinsko-ruskom sukobu.

SAD očekuju od EU da joj se pridruži u upozoravanju Kine da ne interveniše vojno na strani Rusije ili da pomogne Moskvi da izbegne sankcije, jer se pristup Zapada Pekingu pojavljuje kao ključni fokus za Bajdena u razgovorima sa evropskim liderima, prenosi Financial Times. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da očekuje da lideri saveza iskoriste samit sa Bajdenom da „pozovu Kinu da osudi invaziju i da se angažuje u diplomatskim naporima da se pronađe miran način da se ovaj rat okonča što pre, a da ne pružaju materijalnu podršku (Rusiji)“.

Prema rečima Stoltenberga, „NATO je posebno zabrinut što je Kina sada prvi put dovela u pitanje neke od ključnih principa naše bezbednosti, uključujući pravo svake nacije u Evropi da izabere svoj put“. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan (Jake Sullivan) rekao je da SAD ne vrše pritisak na EU da ih sledi u zabrani uvoza ruskih energenata, ali očekuje da će se dogovoriti o zajedničkoj strategiji za smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.

Uvoz gasa iz Rusije trebalo bi da bude jedna od glavnih tema samita u Briselu, budući da je Putin u sredu najavio da će „neprijateljske“ zemlje morati da plaćaju ruski gas u rubljama. Neke evropske zemlje, poput Nemačke, ocenile su da to znači raskid ugovora, dok su druge, poput Bugarske najavile da će ruski gas plaćati u rubljama. Prema oceni ruskih medija, pomenuta odluka Rusije stavlja pred Evropu sudbonosni izbor.