Berzanski indeksi ojačali, nemačka privreda vratila zamah

Nova nada za diplomatsko rešenje ukrajinske krize podstakla je u ponedeljak ujutru rast indeksa na evropskim berzama. Vrednosti indeksa na berzama u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji porasle su nakon saopštenja Bele kuće o mogućnosti sastanka predsednika SAD i Rusije, Džoa Bajdena (Joe Biden) i Vladimira Putina.

Nemački indeks DAX ojačao je za 0,9 odsto, dok je francuski CAC 40 dobio 0,6 odsto na vrednosti, prenosi portal Investing. Britanski FTSE 100 ojačao je za 0,8 procenata. Evro je ojačao za 0,5 odsto u odnosu na dolar, na 1,1376 dolara za jedan evro, dok je indeks dolara oslabio za 0,4 odsto u odnosu na glavne valute, prenosi Reuters.

Iako je održavanje samita dvojice lidera i dalje neizvesno, berze su živnule zbog same činjenice da Rusija nije izvršila invaziju na Ukrajinu, kako su to nedeljama unazad najavljivali zapadni mediji.

Nasuprot berzanskim indeksima, bezbedne valute koje su imale koristi od tenzija u Ukrajini izgubile su deo vrednosti. Švajcarski franak oslabio je za 0,2 odsto u odnosu na evro, kao i japanski jen.

Takođe, akcije banke Credit Suisse pale su za 0,6 odsto nakon što su procureli podaci o hiljadama sumnjivih računa u banci tokom prethodnih decenija. Banka je odbacila sve optužbe o nepravilnim radnjama, dok je FINMA, švajcarski bankarski supervizor, naveo da je u kontaktu sa Credit Suisse.

U međuvremenu su iz Kremlja naveli da je za sada „prerano“ govoriti o samitu, kako prenosi Moscow Times. Analitičari očekuju da će tržišta biti nestabilna zbog neizvesnosti ishoda pregovora o mirnom rešenju ukrajinske krize.

Trgovci su takođe fokusirani na politiku centralnih banaka, tražeći naznake o brzini i veličini povećanja kamatnih stopa.

Istovremeno, proizvođačke cene u Nemačkoj porasle su za 2,2 odsto u januaru, što je rast od 25 odsto u odnosu na godinu dana ranije i više nego što se očekivalo. To ukazuje na pritiske pod kojima se nalazi Evropska centralna banka u borbi protiv inflacije u evrozoni.

Poboljšanje tražnje za uslugama gurnulo je poslovnu aktivnost u nemačkom privatnom sektoru na šestomesečni maksimum u februaru, iako je proizvodnja zaostajala zbog širenja zaraze Covid-19 među zaposlenima. Sektor proizvodnje takođe pokazuje znakove oporavka, pokazalo je istraživanje čije je rezultate u ponedeljak objavio IHS Markit.

Indeks menadžera nabavke (PMI) porastao je na 56,6 u februaru u odnosu na 52,2 prošlog meseca. Time je PMI došao na najviši nivo od avgusta.

Kompozitni PMI, koji prati sektore proizvodnje i usluga, što je dve trećine nemačke privrede, porastao je na šestomesečni maksimum od 56,2 sa 53,8 u januaru. PMI u proizvodnji opao je sa 59,8 na 58,5.

Rezultati su pokazali otpornost nemačke privrede, čiji je oporavak od pandemije prošle godine bio usporen zbog problema u snabdevanju i bojazni da bi omikron varijanta korona virusa mogla da dovede do novih blokada.

Analitičari IHS Markita konstatuju da je nemačka privreda vratila zamah nakon kratke stagnacije rasta proizvodnje u decembru. Oni su takođe ocenili da postoje nagoveštaji poboljšanja situacije u lancima snabdevanja.