BOŽIĆ KRAJNJI ROK ZA DOGOVOR O BREXITU Ekonomska šteta naspram političke volje

Pregovori o Brexitu još jednom su probili rok za postizanje trgovinskog sporazuma i regulisanja pravnih pitanja za period posle 31. decembra kada se završava tranzicioni period za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije. Razgovara se i dalje, ali od prvog dana 2021. važiće neka druga pravila. I dalje je neizvesno da li će ona biti regulisana posebnim sporazumom Brisela i Londona ili opštim pravilima Svetske trgovinske organizacije, ako pregovori propadnu.

Britanska kraljica Elizabeta Druga odložila je snimanje božićnog obraćanja naciji, iako to uobičajeno čini u prvoj nedelji decembra, javljaju britanski mediji. Britanija bi mogla biti savim drugačija zemlja ukoliko napusti EU bez dogovora, prenosi Independent. Neizvesnost u pogledu odnosa sa EU od naredne godine, navodno je stvorila problem Bakingemskoj palati, zbog čega je snimanje odloženo.

Božić nezvanično pominje više različitih izvora, kao novi krajnji rok za postizanje dogovora o Brexitu. Nakon što su britanski premijer Boris Džonson (Boris Johnson) i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) saopštili u nedelju da se pregovori nastavljaju, glavni evropski pregovarač Mišel Barnije (Michel Barnier) izjavio je da je dogovor još moguć.

Barnije je rekao da pregovori traju „samo devet meseci“, a da je za ranije sporazume trebalo pet godina. „Nastavljamo da radimo. Daćemo šansu ovom sporazumu …koji je i dalje moguć“, rekao je šef evropskog pregovaračkog tima u ponedeljak novinarima u Briselu uoči brifinga sa evropskim ambasadorima zemalja članica, prenosi RTE. On u ponedeljak nastavlja pregovore sa britanskim timom, na čelu sa Dejvidom Frostom (David Frost).

Džonson je ponovio u nedelju da je Brexit bez dogovora „najverovatniji“ ishod razgovora i pozvao preduzeća i građane da se pripreme za takav scenario. On je naveo da je želeo pojedinačno da razgovara sa liderima Nemačke i Francuske, ali mu je rečeno da je za pregovore nadležna Evropska komisija. Nemačka kancelarka Angela Merkel odbila je ponudu da se sretne sa britanskim premijerom, ali mu je rekla da treba da učini sve da postigne sporazum o Brexitu, prenosi Times.

London je, prema neimenovanim izvorima britanskih medija, odbio više predloga modela instrumenta za osiguravanje „jednakih pravila igre“, što u Briselu vide kao zaštitu svojih pravila, a u Londonu kao nastavak zavisnosti od evropskih pravila, kao što su propisi o ekologiji ili tržištu rada. Izvori navode da je Brisel predložio da pokretanje mehanizma bude pod kontrolom zajedničkog tela, ali da London i dalje ne pristaje.

Ostaje da se reši i pitanje prava Evropljana na ribolov u britanskim vodama nakon Brexita, a to pitanje, iako ekonomski takoreći beznačajno, podiglo je tenzije između Pariza i Londona. Francuzi su najavili da će uložiti veto na eventualni sporazum o Brexitu koji ne štiti prava francuskih ribara, a Britanci su stavili u pripravnost nekoliko ratnih patrolnih brodova Kraljevske mornarice u Lamanšu, koji će sprečavati ulazak ribarskih brodova iz inostranstva od 1. januara, ako sporazum izostane.

BBC je u sedam celina grupisao promene koje će od 1. januara Britanci osetiti u svakom slučaju, sa ili bez dogovora o Brexitu. Najpre putovanje u EU biće drugačije, jer neće više važiti zdravstveno osiguranje, roming neće biti besplatan, biće potreban „zeleni karton“ za vožnju, stajaće u redu za pasošku kontrolu sa državljanima trećih zemalja, turistička putovanja biće ograničena na 90 dana u toku šest meseci, a na granice će se vratiti fri šopovi. Za preseljenje u EU, Britancima će biti potrebna radna dozvola, kao i ostalima, dok će im preseljenje u Irsku biti jednostavno kao i do sada, a slična pravila važiće i za Evropljane u Britaniji.

Neizbežne su i velike promene u načinu trgovine, pa će izvoznici i uvoznici morati uz robu da prikazuju carinske deklaracije, dok će za neke prehrambene proizvode morati da imaju sertifikat. Granica između dve Irske je kopnena granica između Britanije i EU i ključna je tačka prometa robe. O tome je postignut dogovor, čija je suština da se ne omogući da roba prelazi bez carine. Od praktičnih pitanja ostalo je još da se definišu pitanja prava na ribolov, licenciranje lekova, bezbednost i razmena podataka, pitanje naknada i penzija i studiranje u EU.  

Nakon što su pregovori više puta proglašeni propalim, uložen je poslednji pokušaj da se ožive i da se u narednih desetak dana ipak usaglasi regulisanje međusobnih odnosa, pa je funta u ponedeljak ojačala jedan odsto. Iako ovaj spor ima sve odlike političkog, glavni impuls nastavku pregovora došao je iz ekonomskih razloga. Jednostavno, u trenutku dok svet trpi posledice teške ekonomske krize, kakva se ne pamti od Velike depresije, izazivanje uzajamne ekonomske štete između dojučerašnjih partnera bilo bi politički neodgovorno. Zbog toga će za eventualni dogovor biti potrebna politička volja, kao što je rekao šef britanske diplomatije Dominik Rab (Dominic Raab).