Broj oglasa za posao porastao za čak 61 odsto, prijava sve manje

Da se privreda oporavila u velikoj meri nakon izbijanja pandemije korona virusa, i doživela porast u 2021. godini, pokazuju i podaci portala za zapošljavanje Poslovi Infostud, gde je u prošloj godini zabeležen rast u broju oglasa za posao za čak 61 odsto u odnosu na 2020. godinu.

„Samo u godini za nama, svi oni koji su u potrazi za prvim ili novim zaposlenjem, imali su priliku da konkurišu na 67.284 oglasa za poslove koje su raspisali poslodavci. Takođe, registrovan je i rast od šest procenata u broju kandidata koji su konkurisali na oglase iz ponude našeg sajta, preko kojeg je u prošloj godini posao tražilo 241.636 ljudi“, rekao je PR menadžer pomenute platforme Miloš Turinski u razgovoru za Biznis.rs.

Predstavnica Unije poslodavaca Srbije (UPS) Svetlana Budimčević za Biznis.rs kaže da je Infostud na tržištu rada u prvim redovima i da stoga ima pravu sliku, kao i da se Unija poslodavaca Srbije (UPS) slaže sa zapažanjima pomenutog istraživanja.

„Smatramo da je preko potrebno i delegirali smo na Socijalno-ekonomski savet temu obrazovanja. Ova reforma mora pod hitno da se uradi, s obzirom na to da su poslodavci utvrdili da imamo veliki broj diploma koje su često neupotrebljive. Mladi ljudi se stoga suočavaju sa problemom da shvate da za njihov profil nema posla na tržištu, pa se odlučuju za prekvalifikaciju koja i njih košta, a i državu, dok se nažalost, mnogi odlučuju da odu u inostranstvo, gde misle da mogu lakše da dođu do prekvalifikacije i posla“, objašnjava naša sagovornica.

Poslodavci su u prethodnoj godini najviše raspisivali slobodne pozicije u oblastima trgovine i prodaja, zatim u IT sektoru, mašinstvu, oblasti administracije, kao i u transportu, pokazuju podaci Infostuda.

„Međutim, kada govorimo o konkretnim pozicijama kojih je u 2021. godini bilo najviše, to su – prodavac, vozač, magacioner, komercijalista i telefonski operater. Takođe, želje kandidata se ne razlikuju u mnogome od same ponude, tako da su najviše posao kandidati tražili u oblastima trgovine i prodaje, administracije, transporta, logistike, potom u pozivnim centrima, ali i IT sektoru“, napominje Miloš Turinski.

Dodaje da je najviše zainteresovanih upravo bilo za pozicije kao što su prodavac, administrativni radnik, vozač, magacioner i poslovni sekretar. Ipak, iz godine u godinu sve se više govori o sve većem deficitu kadrova na tržištu rada u Srbiji.

„Pored nezaobilaznog sektora IT-ja, manjak radnika na tržištu osećaju i svi oni koji su u potrazi za kandidatima sa srednjom stručnom spremom, i to naročito zanatskim zanimanjima. Ugostitelja je sve manje, pa se tako najviše tragalo za profilima poput kuvara, konobara, ali i pomoćnih radnika u kuhinji, dok sa druge strane nedostaju frizeri, automehaničari, stolari i higijeničari“, naglasio je naš sagovornik.

Svetlana Budimčević je potvrdila da postoji nedostatak zanatskih zanimanja, jer je nepopularno ići u srednje stručne škole, što su, kako kaže, iz Unije poslodavaca pokušali da reše preko donošenja Zakona o dualnom obrazovanju, što je proces koji traje.

„Trebalo bi da napravimo nešto na kraći rok, putem obuka za prekvalifikovanje, da se mladi i oni koji su ostali bez posla ili žele da promene tok svoje profesionalne karijere. Država pokušava, jer smo usvojili dokument na nivou Evropske unije, a tiče se garancije za mlade – da se svakoj mladoj osobi da mogućnost da u kratkom roku postane učesnik na tržištu rada, a ne samo da bude prijavljen u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Mi ipak smatramo da je bitno da se steknu praktična znanja, umesto samo teorijskih“, istakla je Budimčević.

Pored ovih pozicija, iako je ponuda i potražnja za magacionerima i vozačima, kako kaže, zaista bila na visokom nivou, broj konkurisanja je i dalje bio nedovoljan u protekloj godini. Stoga i te dve pozicije spadaju pod deficitarne, što znači da, pokazuje istraživanje Infostuda, broj prijava nije dovoljan da bi zadovoljio postojeću tražnju za tim kadrovima.

„Iako je ponuda i potražnja u porastu, već godinama unazad uočava se pad u broju prosečnog konkurisanja na oglase. Lane se prosečno konkurisalo 57 puta, što je značajan pad u odnosu na sve prethodne godine. Takođe, značajan pad uočava se od početka do kraja 2021. godine, gde se u januaru prosečno konkurisalo 100 puta, a do decembra se taj broj duplo smanjio i iznosio svega 49″, naveo je Miloš Turinski.

Statistike ukazuju da je kandidata na tržištu sve manje i da poslodavci moraju sve više i jače da se bore za iste, kako boljim uslovima rada, tako i jačanjem svog brenda, u smislu poželjnosti i atraktivnosti na tržištu rada.

„Nedostaje zanatskog kadra, ali nedostaje i visokokvalifikovanog kadra. Ako hoćemo da imamo veći rast BDP-a, moramo da ulažemo u inovacije, ali i u stručni kadar koji treba to sve da prati“, zaključila je naša sagovornica iz Unije poslodavaca.