Brzinu punjenja električnih automobila ne diktira punjač, već energija koju vozilo može da primi

Grad Beograd planira da u narednom periodu izgradi mrežu punjača za električna vozila. Kako se povećava broj ovih automobila na tržištu, raste i potreba za sve većom dostupnošću javnih stanica za punjenje, što podrazumeva i neophodnu infrastrukturu. Planom bi trebalo da budu određeni broj stanica za punjenje, kao i njihove lokacije.

Električni automobil je moguće puniti kod kuće, u vikendici i garaži, na otvorenom i zatvorenom parkingu. Punjača ima i na benzinskim stanicama, u tržnim i poslovnim centrima, javnim garažama, hotelima i drugim lokacijama, a razlikuju po snazi i brzini punjenja.

Tako brzina punjenja može biti spora (preko šuko utičnice od 8 do 15 sati punjenja), brza (AC punjač, od 2,5 do 5 sati punjenja) i super brza (DC punjač koji napuni 30 do 80 odsto baterije za 30 minuta). Ali ovi podaci o brzini punjenja razlikuju se u praksi, jer mnogo toga zavisi i od same baterije automobila.

Iz firme Salmont, koja je postavila sve brze punjače za električne automobile na autoputevima u Srbiji, za Biznis.rs kažu da u realizaciji plana mreže u Beogradu treba uzeti u obzir nekoliko problema koji su se u praksi pokazali kao dominantni.

„Veliki problem električnih automobila je brzina njihovog punjenja, jer brzinu diktira i samo vozilo, odnosno njegova baterija. U proseku je za automobil potrebno četiri sata da bi se napunio, tako da bi u planu budućih stanica trebalo razmatrati pre svega tu činjenicu“, navode iz Salmonta.

Njihovi inženjeri tvrde da iskustva razvijenih zemalja pokazuju da je punjača uvek malo. Lider po njihovom broju je Nemačka, koja i dalje smatra da ih nema dovoljno.

„Zamislite da na jednoj lokaciji imate deset automobila koji čekaju na punjenje. Nećete moći da napravite veliku flotu vozila ukoliko ne možete da ispratite potrebe vozača za punjenjem. Teško je zamisliti da Beograd ima 10.000 automobila na struju, ako ne postoji izgrađena infrastruktura koja će zadovoljiti njihove potrebe u skladu sa karakteristikama vozila“, upozoravaju iz Salmonta.

Njihovo iskustvo govori da je zbog ograničenja koje sam automobil na struju ima, jer on preko svojih sistema komunicira sa punjačem i uzima energiju koju limitira karakteristika baterije, potrebno sačekati nova rešenja proizvođača kako bi se unapredila ova oblast. Potrebne su baterije koje su otpornije na brze punjače.

„Brzinu punjenja ne diktira punjač, već energija koju automobil može da primi, tako da treba imati u vidu da vozilo određuje koliko će punjenje trajati“, objašnjavaju iz Salmonta.

Kao dodatni problem naši sagovornici navode sistem naplate koji još uvek nije regulisan, tako da je sada punjenje električnih automobila na stanicama na autoputevima besplatno, jer struju može da naplaćuje samo preduzeće koje je ovlašćeno za prodaju električne energije.

„U inostranstvu postoje aplikacije namenjene samo za ovu uslugu, preko kojih se naplaćuje struja“, navode iz Salmonta čiji se brzi punjači nalaze u Adaševcima, Subotici, Preševu, Dimitrovgradu i na autoputu Miloš Veliki. Prema planu Puteva Srbije, punjači su još postavljeni na naplatnim rampama u Nišu i Vrčinu, jer je uzet prosek da su potrebni na 200 kilometara.

Uskoro ćemo, po završetku Javnog poziva, dobiti odgovor kako će izgledati mreža punjača za električne automobile u Beogradu. Biće određen broj stanica za punjenje, kao i njihove lokacije, a potrebno je detaljno definisati i politiku i tehnologiju plaćanja, proceniti moguće prihode, definisati moguće biznis modele za realizaciju plana, kao i proceniti ukupnu vrednost mreže stanica za punjenje.