Bundesbanka upozorava da je Nemačka u opasnosti od recesije

Potpuni embargo na kupovinu energenata iz Rusije mogao bi da umanji očekivani ovogodišnji BDP Nemačke za pet odsto, upozorila je centralna banka Deutsche Bundesbank. Banka je saopštila da bi ukupni troškovi za nemačku ekonomiju od prekida kupovine ruske nafte, gasa i uglja mogli da budu 180 milijardi evra. Istovremeno, EU usaglašava detalje predloga o zabrani uvoza ruske nafte, koji bi iduće nedelje trebalo da bude predstavljen državama članicama.

Procena Bundesbanke slična je onima koje su dali mnogi vodeći ekonomisti u privatnom sektoru zemlje, a ukoliko bi se prognoze ostvarile najveća evropska ekonomija vratila bi se u još jednu duboku recesiju, kao i pre dve godine usled pandemije korona virusa. Centralna banka istakla je da su njene prognoze podložne ekstremnim nivoima neizvesnosti, imajući u vidi ratnu situaciju u Ukrajini, prenosi portal Investing.com.

Potreba za pronalaženjem zamenskih izvora energije, prema oceni Bundesbanke, delovala bi kao raketno gorivo za inflaciju, dodajući više od 1,5 procenata na ovogodišnji indeks potrošačkih cena i više od dva procenta na indeks iduće godine. Stručna procena centralne banke može da se posmatra kao važna podrška nemačkom kancelaru Olafu Šolcu (Olaf Scholz), koji pokušava da odloži ili izbegne uvođenje evropskog embarga na uvoz ruskih energenata.

Šolcovi kritičari zahtevaju odluku o zabrani uvoza, navodeći kako Nemačka kupovinom ruskih energenata finansira osvajački rat Rusije. Najintenzivniji spoljni pritisci na nemačkog kancelara dolaze iz SAD i istočnoevropskih država EU. Berlin se suočava i sa otvorenom osudom Kijeva koji je nedavno odbio gostoprimstvo nemačkom predsedniku Frank-Valteru Štajnmajeru (Frank-Walter Steinmeie) zbog nezadovoljstva oklevanjem Nemačke.

Nemačka oko 50 odsto svojih zaliha prirodnog gasa i više od 25 odsto zaliha nafte uvozi iz Rusije. Šolc svoje odbijanje uvođenja embarga argumentuje činjenicom da ne postoji neposredna alternativa postojećem snabdevanju, posebno kada je reč o prirodnom gasu. Hemijska industrija zemlje bila bi posebno teško pogođena.

Najveći nemački hemijski koncern BASF upozorio je da bi prekid isporuka ruskog gasa gurnuo Nemačku u najveću krizu od 1945. godine, preneo je Financial Times. BASF je najveći nemački proizvođač plastike, hemikalija i polimera. Prekid dotoka ruskog gasa uticao bi ne samo na 40.000 zaposlenih u kompaniji, nego i na druge sektore i preduzeća. Od proizvoda BASF zavise farmaceutske kuće, proizvođači građevinskog materijala, tekstilne fabrike i automobilska industrija.

U centralnoj banci procenjuju da će najveće štete proisteći iz većih troškova robe. Ministar ekonomije Robert Habek (Robert Habeck) osnovao je radnu grupu za prikupljanje podataka iz industrije o upotrebi i cenama gasa i električne energije, planovima proizvodnje, uskim grlima u snabdevanju i oslanjanju na rusku energiju.

Institut Kiel smanjio je u martu svoje izglede za nemački privredni rast u ovoj godini za skoro polovinu, na 2,1 odsto. Inflacija u Nemačkoj dostigla je u martu najviši nivo od ujedinjenja države 1990. godine, a tome je doprinelo dramatično poskupljenje energenata. Potrošačke cene bile su za 7,3 odsto više nego u martu 2021. godine, saopštio je nemački Savezni zavod za statistiku.

Šolc je s jedne strane pogođen političkim pritiscima, a sa druge strane ekonomskom logikom koja mu nalaže da se odupre ideji trenutnog uvođenja embarga na uvoz energenata iz Rusije. Neočekivano, podrška njegovom razmišljanju stigla je od američke ministarke finansija Dženet Jelen (Jenet Yellen) koja je upozorila da bi potpuni embargo mogao da donese „više štete nego koristi“.

Nagli embargo na gas ne bi doneo brzi mir u Ukrajini, a za Nemačku je važno da izbegne ekonomsku krizu, rekao je Šolc za Spiegel.

„Najpre, uopšte ne vidim da bi embargo zaustavio rat. Poenta je da želimo da izbegnemo veliku ekonomsku krizu, gubitak miliona radnih mesta i gašenje pogona. To bi imalo ozbiljne posledice za našu zemlju i za celu Evropu“, ocenio je nemački kancelar.

Otpor prema odluci o zabrani uvoza ruske nafte u EU pruža i Budimpešta. Mađarski premijer Viktor Orban zahtevao je da o budućim sankcijama Rusiji odlučuju lideri EU, a ne visoke diplomate ili ministri, što sugeriše da bi pre redovnog samita EU krajem maja mogao biti održan vanredni samit na temu sankcija. Mađarska se opire zabrani uvoza nafte iz Rusije od koje je veoma zavisna, prenosi IntelliNews.