Cena auto-gasa od januara drastično skočila

Nikada ranije nije bila ovako mala razlika u ceni između benzina i auto-gasa koji je sada preko 100 dinara, a razlozi za toliko poskupljenje auto-gasa su drastično povećanje cena energenata na svetskom tržištu i akcize koje su u poslednjih 10 godina povećane dva i po puta, kaže zamenik predsednika Udruženja za TNG Ivan Brajović.

„Auto-gas je od januara ove godine poskupeo za 29 dinara u apsolutnom iznosu sa PDV-om i akcizom i sa cene od 72,5 dinara po litru 1. januara danas stigao do cene od 102 do 103 dinara po litru na benzinskim stanicama, što je nezabeleženo povećanje“, rekao je Brajović za Tanjug.

On je naglasio da je nagli skok cena energenata na svetskom tržištu za 85 odsto uticao na povećanje maloprodajne cene tečnog naftnog gasa (TNG) u Srbiji ove godine.

Kako objašnjava Brajović, TNG se dobija iz dva izvora – iz naftne prerade i iz gasne prerade. Zbog gasne krize koja je drmala Evropu, TNG je, kao proizvod gasa rastvorenog u nafti, gasnog kondenzata i prirodnog gasa, poskupeo u ekvivalentnoj meri. Rasla je i cena nafte, a s obzirom na to da prerada nafte čini 35 odsto globalne proizvodnje TNG, to je bio drugi faktor povećanja cene.

On je dodao kako se Srbija svrstava u zemlje uvoznice ovog energenta, jer iako smo relativno ozbiljan proizvođač sa oko 105.000 tona godišnje, ostatak do pune potrošnje, koja se procenjuje na 155.000 tona, to jest 50.000 tona, se uvozi.

Brajović navodi da je upravo to glavni razlog zbog koga je svetska energetska kriza uticala na nas, jer su berzanske cene TNG ove godine imale dramatičan rast sa 398 dolara po toni početkom godine na 861 dolar, koliko je iznosila 16. novembra. Drugi spoljni činilac je smanjenje isporuka TNG iz Rusije, koja je značajan snabdevač Evrope, za gotovo 18 odsto i iz Zapadne i Istočne Evrope, gde su neke rafinerije konzervirane ili zatvorene.

Ocenio je da fiskalna zahvatanja države nisu ove godine bila značajan faktor povećanje cene ovog ekološkog goriva.

„Imali smo povećanje akcize sa 44,59 na 45,17 dinara i posledično povećanje PDV na tu osnovicu. Ove godine fiskalna pomeranja nisu bila velika, ali sistemski, 10 godina unazad, ona su uticala na to da TNG od proizvoda koji je 2011. beležio potrošnju od 400.000 tona padne 2021. na 155.000 tona. Naime, samo akciza je povećana sa tadašnjih 17,90 dinara po kilogramu na 45,17 dinara koliko iznosi danas“, naglasio je Brajović.

On je naveo da su akcize u Evropi na ovu vrstu goriva minimalne i da svi moraju da ih poštuju, kako se ne bi na račun niže cene derivata veštački indukovala konkurentnost privrede.

Minimalni iznos akciza u Evropi je znatno niži od iznosa u Srbiji, a u slučaju TNG čak trostruko, kaže Brajović. Kako navodi, minimalni iznos akcize preveden u dinare danas je 150 dolara po toni, a srpski je 435 dolara po toni.

Brajović dodaje da su efekti takvih cena na potrošnju razorni.

„Upravo zbog najvećih državnih zahvatanja (akcize, PDV, naknada obavezne rezerve, naknada za energetsku efikasnost, naknada za markiranje tamo gde postoji), koja su u Srbiji za 54 odsto veća od evropskih, potrošnja u Srbiji prethodnih godina pada po stopi do 8,5 do 11 odsto godišnje, pa je tako i stigla sa 400.000 tona, kada smo bili prvaci u regionu, na 155.000 tona u 2020, a možda čak i manje“, izričit je Brajović.

Podsetio je da TNG kao alternativno gorivo donosi različite ekološke koristi, jer manje zagađuje okolinu i sprečava efekat staklene bašte.

Brajović kaže da firme članice Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), čiji je Udruženje za TNG kolektivni član, smatraju da je nužna brza reakcija i smanjenje akciza, jer bi donela osim ekološke i ekonomsku korist.

Naveo je da bi prema projekciji UNKS, u slučaju da akciza na auto-gas bude prepolovljena, republički budžet bio uskraćen za oko 4,5 milijarde dinara, što je moguće nadomestiti na drugi način.

Prema njegovim rečima, to bi se moglo nadoknaditi povećanjem akcize na druga goriva koja tu akcizu iziskuju, kao što je komprimovani prirodni gas (CNG), koji ima nultu akcizu i poresku stopu od 10 odsto, za razliku od TNG, koji ima akcizu 45,17 dinara i porez od 20 odsto. Takav potez bi mogao da bude posmatran kao ulaganje države u podizanje ekološkog nivoa, koji je objektivno svima bitan.

Rekao je da su UNKS, Udruženje za TNG i Udruženje servisera u prethodnim periodu pokretali takve incijative, ali da na njih nije bilo odziva.

On je izneo očekivanje da će uz temeljni pristup problemu sa ekonomskog, ekološkog i socijalnog stanovišta moglo da se dođe do „renesanse“ upotrebe TNG-a kao goriva za automobile.

„Neće se potrošnja nikada vratiti na 400.000 tona, ali postoje svi uslovi, sjajna infrastruktura u koju je ulagano 20 godina, da se vrlo brzo povrati promet, a da se ne obezvrede investicije koje se procenjuju na 200 miliona dolara u gasne module na 1.440 benzinskih stanica, skladišta, auto-cisterne i ostalu opremu“, naglasio je Brajović.