Još uvek bez odgovora države na inicijativu za promenu akcizne politike

Naftaši tvrde da cene na pumpama trenutno najviše zavise od pandemije

AnalizaBerzaInfrastrukturaPoreziSrbijaVesti

18.10.2021 17:16 Autor: Stanislav Stanišić 3

Naftaši tvrde da cene na pumpama trenutno najviše zavise od pandemije Naftaši tvrde da cene na pumpama trenutno najviše zavise od pandemije
Poskupljenje sirove nafte na svetskim berzama utiče i na srpsko maloprodajno tržište i nezahvalne su prognoze jer je tržište nepredvidljivo. Prema poslednjem preseku prosečnih... Naftaši tvrde da cene na pumpama trenutno najviše zavise od pandemije

Poskupljenje sirove nafte na svetskim berzama utiče i na srpsko maloprodajno tržište i nezahvalne su prognoze jer je tržište nepredvidljivo. Prema poslednjem preseku prosečnih cena, benzin je u Srbiji od početka godine poskupeo za 28, a dizel za 23 dinara.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović za Biznis.rs kaže da se sirova nafta na svetskim berzama već osmi dan nalazi na nivou od 83,65 do 85,40 dolara po barelu, što govori o blagoj stabilizaciji tržišta. Ipak, ističe da je tržište nepredvidljivo jer trenutno ne zavisi od ekonomskih pokazatelja, već uglavnom od uticaja pandemije.

O iznošenju pretpostavki o cenama benzina na pumpama u budućnosti, Mićović navodi da su to nepouzdana predviđanja, odnosno „špekulacije u kojima ljudi debelo promašuju“.

„Sva tržišta su osetljiva na promenu cena nafte kao osnovne sirovine i ne možete to ignorisati. Nafta je berzanski proizvod i malo je proizvoda koji tako na globalnom nivou imaju uticaj na sve sfere“, ističe naš sagovornik uz napomenu da Udruženje naftnih kompanija Srbije još uvek nije dobilo odgovor Ministarstva finansija na inicijativu za promenu akcizne politike po pitanju cene goriva.

„Mi smo podneli inicijativu i predlog i očekujemo odgovor. To je jedno prilično složeno pitanje koje pažljivo treba razmotriti. Naš predlog je formiranje zajedničke radne grupe, jer ne možemo ni mi pravilno da odredimo uticaj na budžet, isto kao što oni ne mogu u potpunosti da odmere uticaj na poslovanje, tako da smatram da zajednički možemo da dođemo do najboljih zaključaka“, navodi Mićović.

On iznosi podatak da u velikoj većini zemalja na svetu više od 50 odsto cene goriva čine državne dažbine.

„U ceni naftnih derivata u Srbiji akcize učestvuju sa oko 54 procenta, ali to se menja kako se menjaju cene. Akcize su apsolutna vrednost, a sa druge strane PDV je relativna i iznosi 20 odsto od ukupnog zbira cene i dažbina. Znači, ako je evrodizel pre dve nedelje koštao 166,31 dinar, dažbine su bile 90 dinara“, konstatuje Mićović.

Fiksiranje maksimalne maloprodajne cene goriva u Hrvatskoj je, prema njegovom mišljenju, riskantna mera sa aspekta snabdevenosti tržišta i može da generiše negativnu maržu ukoliko troškovi uvoznika i proizvođača budu viši od propisane cene.

Zato Mićović kaže da bi pomenutu meru hrvatske vlade morala da prati i mera praćenja i korekcije jednom nedeljno.

„To je neekonomska kategorija koja ne može da funkcioniše, jer u dužem vremenskom periodu poremećaj bi doveo do nestašica“, upozorava Mićović i pojašnjava da je cena sirove nafte dosta daleko od cene goriva na pumpama.

„Mi se sirovom naftom snadbevamo u lukama koje se nalaze u Crnom moru i Mediteranu, a nafta dolazi naftovodima iz Sibira ili sa Bliskog Istoka. I kad pitate koliko košta barel, onda pričamo o Sibiru i Bliskom Istoku. Zato se cena derivata nafte koriguje u skladu sa kotacijama dizela i benzina na Mediteranu, i to su neke vrednosti koje javnosti nisu bliske“, pojašnjava generalni sekretar UNKS.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...