Cena dizela raste jedan dinar, a benzina 50 para nedeljno

Cena nafte raste najvećom brzinom do sada, napominje generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Kako navodi Mićović, ovaj nivo cena nafte nije dostigla još od 2010. godine, kada je iznosila 100 dolara po barelu. On je ocenio da će nakon ovako naglog skoka uslediti blagi pad.

Cena sirove nafte zabeležila je još jedan skok i probijena je barijera od 80 dolara po barelu, javlja Tanjug, pozivajući se na RTS.

U nekim državama u okruženju već se beleže značajnija povećanja cena derivata, pa se postavljaju pitanja šta je razlog ovog poskupljenja i kako će da se to odraziti na cene na našim pumpama.

Uzrok za ovakav skok je porast ekonomske aktivnosti u državama koje su posle vakcinacije počele da ukidaju restrikcije. U isto vreme, zalihe velikih proizvođača su ograničene, što je takođe povećalo cenu.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS, Tomislav Mićović je rekao da je energetsko tržište povezano i da uvek dolazi do određenog prelivanja, kao i da je u ovom slučaju sve to uticalo na  očekivanja trgovaca vezana za ekonomski rast.

Trgovci su počeli da kupuju velike količine nafte, stvarajući zalihe da bi se pripremili za taj period. Paradoksalno, izazvali su neravnotežu proizvodnje i potražnje za naftom, te je ona za veoma kratko vreme poskupela. Sada se postavlja pitanje da li će visoka cena sputati ekonomski rast koji trgovci očekuju, naveo je Mićović.

Prema njegovim rečima, od početka 2020. godine do danas zastupljen je trend rasta cene nafte, a poslednjih 50 dana, od 22. avgusta do 12. oktobra, dolazi do veoma naglog povećanja. To se može videti na veoma strmoj krivoj grafikona, koja pokazuje da je nafta poskupela 28 odsto u ovom periodu.

Mićović dalje navodi da iza ovako strmog rasta sledi pad cene, jer trgovci gomilaju zalihe nafte kako bi imali čime da nastupe na tržištu. Zemlje OPEC-a odlučile su da ne povećavaju proizvodnju jer to nije realna potreba tržišta, te da ne žele da koriguju svoju odluku o postepenom povećanju iste, kaže Mićović.

On dodaje da je prosečna cena sirove nafte za 58 odsto veća ove godine nego prošle godine, kao i da u poslednje tri godine nije dostigla ovaj nivo. Kako navodi, u jednom trenutku 2018. godine cena nafte je stigla do nivoa od 80 dolara po barelu. Ako se to izuzme, ona nije bila ovako visoka još od 2010. i 2011. godine, kada je iznosila 100 dolara po barelu.

Istakao je da, kako svetski stručnjaci procene o ceni nafte koriguju na mesečnom nivou, nije moguće bilo šta predvideti.

Svetska banka je korigovala rast, što uliva bojazan kod proizvođača nafte. Visoke cene poput 100 dolara po barelu ne odgovaraju ni njima, jer bi to urušilo ekonomski rast i potrošnju.

Mićović napominje da se tehnološka rešenja u celom svetu, kada je u pitanju saobraćaj, zasnivaju na nafti. Ipak, postupna zamena nafte bi mogla da spreči nastanak ozbiljnih problema.

Govoreći o posledicama koje ćemo videti na pumpama u Srbiji, Mićović je izjavio da se ovaj rast cene nafte već odrazio na njih. 

U poslednjih nekoliko nedelja je cena dizela rasla na sedmičnom nivou za oko dinar, a benzina za oko 50 para. Benzin je od nove godine poskupeo ukupno 28 dinara, a dizel 23 dinara, što je značajan rast cene goriva.

Srpsko tržište deli sudbinu svih drugih tržišta. Znatno jeftinije gorivo u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji se menja. Ono je znatno jeftinije jer su državne dažbine manje, ali promene su i kod njih vidljive, istakao je Mićović.

Veliko poskupljenje goriva je i u Hrvatskoj. Tamo se čak pominje i mogućnost smanjenja akciza, a Mićović kaže da o tome razmišljaju sve zemlje.

On navodi primer iz 2012. godine, kada je država Srbija na određeni period smanjila akcizu.

Osim smanjenja akciza, u Srbiji ima još prostora za razmišljanje o svim drugom troškovima kojima smo opteretili samo tržište naftnim derivatima. Pokrenuta je inicijativa da se razgovara o racionalizaciji tržišta, kaže Mićović i dodaje da ne možemo da utičemo na globalno tržište, ali da kod nas možemo da uradimo dosta stvari.

Kada je reč o eventualnom „britanskom scenariju“ u Srbiji, prema kome se može desiti da goriva ima u skladištima, a da ga nema na pumpama, Mićović naglašava da je svaka karika u lancu, od pumpe do naftnih polja, bitna. Zato je važno to što se formiraju obavezne rezerve derivata nafte. Međutim, sama kupovina nafte se ne odvija kako treba.

Mićović ističe da je doneta Uredba i o formiranju operativnih rezervi, na šta je Ministarstvo obavezalo sve energetske subjekte da o svom trošku da kupe naftu i da je u svakom trenutku imaju. Ovo se odnosi na proizvođače i uvoznike koji će morati na zalihama da imaju po četiri dana isporuka na tržište, što će se povećavati iz godine u godinu dok se ne dostigne 10 dana u rezervama za isporuku na tržište, navodi on.

Ovo je, kako kaže, jedna ozbiljna količina koja će morati da bude skladištena i jedan ozbiljan trošak koji će opteretiti cenu goriva. Mićović je ukazao i da će to obezbediti sigurnost dužu od 10 dana u slučaju krize.