Cena gasa nastavlja da obara rekorde

Cena prirodnog gasa na otvaranju trgovanja u utorak ponovo je dostigla novi rekord sa cenom od skoro 1.250 dolara za 1.000 kubnih metara, prema podacima sa evropske interkontinentalne berze (ICE).

Cena novembarskih fjučersa na holandskom TTF gasnom čvorištu iznosila je 1.247,4 dolara za 1.000 kubnih metara, ili 102,45 evra za kWh po trenutnom kursu evra prema dolaru, prenosi Tanjug, pozivajući se na TASS.

Nakon što je u ponedeljak dostigla rekord od 1.200 dolara za 1.000 kubnih metara, cena gasa u Evropi oštro je pala posle vesti da je Energetska agencija Danske odobrila početak testiranja prvog kraka gasovoda Severni tok 2 (ST2). Za manje od sat vremena, kotacije novembarskih fjučersa na holandskom TTF-u su pale za skoro 70 dolara na 1.124 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Predsednik Upravnog odbora Gazproma, Aleksej Miler, izjavio je ranije da su kašnjenja s punjenjem evropskih podzemnih skladišta i rastuća potražnja za gasom doveli do rekordnih cena, koje bi u bliskoj budućnosti mogle da budu premašene.

Operater ST2, kompanija Nord Stream 2 AG, saopštila je u ponedeljak da je počela postepeno da puni prvu cev gasovoda, kako bi se dostigli zapremina i pritisak potrebni za dalja tehnička ispitivanja, prenela je agenicija RIA Novosti. Kompanija je navela da se nastavljaju pripreme za puštanje druge linije u rad.

ST2 je dvocevni gasovod ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od ruske obale, preko Baltičkog mora do Nemačke. Projekat vodi Nord Stream 2 AG sa jedinim akcionarom Gazpromom, dok su finansijski partneri European Royal Dutch, Shell, OMW, Uniper i Wintershall.

Građevinski radovi su okončani 6. septembra polaganjem poslednje cevi na dno Baltičkog mora. Ranije je objavljeno da bi prve isporuke gasa kroz ST2 trebalo da krenu početkom oktobra. Nemački mediji objavili su u ponedeljak vest o početku ubrizgavanja gasa u ST2, što je propraćeno odobravanjem čitalaca, navode RIA Novosti, citirajući neke od komentara.

Nord Stream 2 AG uložio je žalbu na odluku nemačkog suda da odbije isključenje ST2 iz gasne direktive EU, jer je žalba ba odluku suda u Diseldorfu podneta u roku. Nemačka je ranije najavila da bi pokretanje ST2 moglo da bude otežano procesom sertifikacije i direktivom EU o gasu, kao i da bi proces mogla da zakoči tamošnja Zelena stranka.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je prošlog meseca da će se pokušaji napada na gasovod ST2 nastaviti, a proces dobijanja dozvole za pokretanje gasovoda bi mogao da traje i četiri meseca. Dodatni problem za snabdevanje Evrope gasom i posledični rast cena je novi ugovor o isporuci ruskog gasa u Mađarsku preko Srbije i delimično Austrije, uz zaobilaženje stare tranzitne rute preko Ukrajine.

Evropska komisija (EK) pozvala je u utorak Budimpeštu da proceni uticaj novog gasnog ugovora sa Rusijom na sigurnost snabdevanja energijom i da predstavi zaključke Briselu. „Prema informacijama koje imamo, ovaj ugovor između Gazproma i (mađarske gasne kompanije)MVM čini više od 28 odsto potrošnje Mađarske, pa je stoga potrebno da nadležni organ Mađarske dostavi EK svoju procenu predmetnog ugovora u roku od tri meseca“, saopštila je Komisija.

Prema navodima ruskog dnevnika Vzglyad, novi dugoročni ugovor Mađarske sa Gazpromom iznenadio je ne samo Ukrajinu, već i Brisel, koji pod pritiskom Kijeva istražuje da li je ugrožena energetska bezbednost Evropske unije u celini. Vzglyad ocenjuje da je sa pravne tačke gledišta ugovor u skladu sa svim zahtevima evropskog zakonodavstva, ali da iskustvo ST2 pokazuje da bi Brisel mogao da posegne za promenom pravila „tokom igre“.