Cena nafte na londonskom tržištu ponovo dostigla 102 dolara

Na svetskim tržištima su cene nafte prošle sedmice porasle, iako usporavanje rasta ekonomije najavljuje slabljenje potražnje za energentima.

Cena barela na londonskom tržištu porasla je prošle sedmice 4,4 odsto, na 100,99 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 2,5 odsto, na 93,06 dolara, prenosi agencija Mina, pozivajući se na SEEbiz.

Trenutno cena nafte na londonskom tržištu iznosi 102 dolara, dok se na američkom tržištu barelom trguje po ceni od 94,16 dolara, navodi se na sajtu OilPrice.com.

Podršku cenama pružile su poruke iz Saudijske Arabije da bi vodeći proizvođači mogli smanjiti snabdevanje kako bi uravnotežili tržište i neutralizovali povratak na tržište iranske nafte u slučaju dogovora o nuklearnom programu.

I neki drugi proizvođači iz Organizacije država izvoznica nafte (OPEC), među kojima i su Ujedinjeni Arapski Emirati, podržavaju razmišljanje Rijada o naftnim tržištima.

„Nameće se utisak da Saudijska Arabija nije spremna da toleriše pad cena nafte ispod 90 dolara. Špekulanti bi to mogli da protumače kao poziv da očekuju dalji rast cena i da ne moraju strahovati od ponovnog većeg pada cena“, pišu analitičari iz Commerzbank u osvrtu na situaciju na tržištima.

Podršku cenama pružio je i pad zaliha sirove nafte i derivata u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) u prošloj sedmici.

S druge strane, pritisak cenama predstavljaju pregovori o iranskom nuklearnom programu. Dogovor bi otvorio vrata povratku na tržište sankcionisane iranske nafte, što bi značilo povećanje ponude u uslovima u kojima slabi potražnja.

Naime, zbog izuzetno visoke inflacije, centralne banke zapadnih zemalja već mesecima podižu kamatne stope, što će usporiti rast privreda, a time i potražnje za energentima.

U petak je predsednik američke centralne banke Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) na konferenciji centralnih bankara u Džakson Holu poručio da je neko vreme ekonomiji potrebna oštra monetarna politika kako bi se inflacija stavila pod kontrolu.

To, kako je rekao, označava sporiji rast ekonomije, slabije tržište rada, a posledice će snositi i građani i kompanije.

Iz Evropske centralne banke takođe je poručeno da će uskoro dodatno agresivno povećati kamatne stope, uprkos mogućoj recesiji, jer se inflacija u evrozoni kreće na rekordnim nivoima.

Uz to, na cene negativno utiče jačanje dolara — zbog toga nafta postaje skuplja za kupce u drugim valutama.

Indeks dolara, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, porastao je prošle nedelje 0,7 odsto, na oko 108,78 bodova, blizu najvišeg nivoa u 20 godina.

Nakon što su u prošloj godini porasle više od 50 odsto, zahvaljujući oporavku svetske ekonomije nakon pandemije, od početka ove godine cene nafte su, najviše zbog rata u Ukrajini, porasle više od 25 odsto.