Tatić: Formirati nižu cenu dizela na račun benzina

„Pokušavamo da kroz našu inicijativu objasnimo nadležnim organima da je benzin luksuz. Zalažemo se da se kroz cene osnovnih derivata prilagodi njihova vrednost bez obzira na kalkulaciju, tako što će benzin biti malo skuplji, a dizel malo jeftiniji. Pre svega zato što je dizel pokretač svih ostalih troškova i ima značajan uticaj na cene ostalih proizvoda“, kaže za Biznis.rs Borisav Tatić iz Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi.

Najviša cena na našem tržištu zabeležena je 1. jula kada je evrodizel bio 218, a benzin 205 dinara. Prema poslednjem utvrđivanju cena, maksimalna cena evrodizela je 210,5 dinara, a benzina 180.

Tatić očekuje da se Uredba o kontrolisanju cena goriva koja ističe 31. avgusta produži, jer se okolnosti nisu promenile.

„Insistiranje na tome da od 1. novembra nećemo moći da uvozimo rusku naftu apsolutno se koristi kao pritisak na tržište. Za sankcije se znalo od 15. maja i od tada je počela priprema za traženje kanala kako bi se nadomestio nedostatak ruske nafte i pronašli drugi dobavljači“, prenosi Tatić.

On navodi da bi cene trebalo da se formiraju u odnosu na kretanja na svetskom tržištu.

Komentarišući promene cene poslednjeg petka, kada je benzin umesto da pojeftini ostao na 180 dinara za litar, a dizel čak poskupeo za 3,5 dinara, on konstatuje da se tu vidi apsurd našeg tržišta jer je u svetu poslednjih nedelja nafta bila u padu sa 106 na 95 dolara za barel. Ove nedelje se opet beleži trend porasta, što će se verovatno odraziti na nove cene.

„Prilikom određivanja cene za maloprodaju prioritet je cena sirove nafte i na to se dodaju ostali troškovi, pre svega transporta, jer on različito košta kroz naftovod, baržama ili drumskim putem“, smatra Tatić.

Naš sagovornik se nada stabilizaciji situacije kako bi svoj biznis konsolidovali svi koji se bave prodajom goriva.

„U ovakvoj situaciji zarađuje samo NIS (Naftna industrija Srbije), a štetu sa zamrznutom cenom imaju i građani i država i vlasnici pumpi, kroz manji promet i prihode“, konstatuje Tatić i zaključuje da bez obzira na krizu nafte na tržištu ima dovoljno i da snabdevanje nije ugroženo, ali se postavlja pitanje njene cene.