Cena nafte ponovo iznad 90 dolara

Cene nafte spustile su se u ponedeljak na međunarodnim tržištima ispod 90 dolara pod pritiskom koji je nastao jer ulagači očekuju pad potražnje i jačanje dolara pre značajnog povećanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak, na jutarnjem trgovanju se ponovo beleži rast cena.

Prema podacima sa sajta OilPrice.com, barel Brent nafte se prodaje po ceni od 92,38 dolara, dok je vrednost WTI nafte trenutno na 85,88 dolara.

Početkom nedelje trgovina je bila ograničena zbog sahrane kraljice Elizabete II u Velikoj Britaniji. Trgovci su fokusirani na američku centralnu banku, koja će ove sedmice treba da objavi novo povećanje kamatnih stopa, za koje se predviđa da bi moglo biti i za puni procentni bod, prenosi agencija Mina, pozivajući se na SEEbiz.

Više kamatne stope značile bi veće troškove zaduživanja i slabiju ekonomsku aktivnost i potražnju za naftom, ali i podsticaj za rast dolara, što znači da bi kupovnu moć kupaca s drugim valutama oslabila.

Potražnja je već neko vreme na tržištima razlog za brigu, posebno nakon što je Međunarodna agencija za energiju (IEA) prošle nedelje dala procenu da bi u četvrtom tromesečju moglo doći do stagnacije.

Rast cenama usporila je i nada da bi kriza u vezi sa snabdevanjem Evrope gasom mogla biti ublažena. Nemački kupci rezervisali su kapacitete za dopremanje ruskog gasa zatvorenim gasovodom “Severni tok 1”, ali su podaci o porudžbinama naknadno revidirani, pa gas u ovu zemlju ne stiže.

Snabdevanje ruskim energentima dovedeno je pod znak pitanja nakon što su zapadne zemlje počele da uvode sankcije Rusiji. EU se sprema da uvede embargo na rusku naftu i derivate, a G7 želi da ograniči cene ovog energenta.

Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da će, u tom slučaju, obustaviti isporuke za grupu najbogatijih zemalja sveta.

Iz Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) odvojeno je saopšteno da je cena barela korpe nafte njenih članica u petak iznosila 95,7 dolara.