Cene hrane u Hrvatskoj rastu više od proseka EU

U Hrvatskoj su cene hrane porasle više od proseka Evropske unije, za 19,8 odsto. U toj zemlji je cena svih kategorija poljoprivrednih proizvoda porasla više od proseka EU, osim u kategoriji “ulja i masti”.

Najviše su poskupeli proizvodi u kategorijama “mleko, sir i jaja” (30,1 procenat), “hleb i žitarice” (26,4 odsto), “ulja i masti” (25,5 procenata), “meso” (19,6 odsto), “šećer, džem, med i čokolada” (16,2 procenta), “riba i morski plodovi” (14.4 odsto), “povrće” (10.7 procenata) i “voće” (tri odsto), piše Index, a prenosi SeeBiz.

EU prikuplja podatke o kretanju prosečnih cena hrane u državama članicama, pa se može pratiti koliki je bio rast prošle godine i prethodnog meseca. Poslednji podaci odnose se na avgust. Tako su, prema podacima, veleprodajne cene pšenice, ječma, mleka i maslaca u EU već počele da padaju na mesečnom nivou. Ali to ne znači kraj rasta cena poljoprivrednih proizvoda, možda samo početak kraja. Biće potrebno neko vreme pre nego što se pad s tržišta veleprodaje prelije na maloprodaju.

Prema podacima EU maloprodajne cene hrane u EU u avgustu bile su veće za 14,3 odsto u odnosu na avgust 2021. godinu. Najviše je porasla cena kategorije proizvoda “ulja i masti” (31,5 procenata), nakon čega je najveći rast zabeležen u kategorijama proizvoda “mleko, sir i jaja” (19,7 odsto), “hleb i žitarice” (16,6 procenata), “meso” (14,3 odsto), “riba i morski plodovi” (12,1 procenat), “povrće” (10,7 odsto) i “šećer, džem, med i čokolada” (10 procenata) , a najmanje je poskupljenje zabeleženo u kategoriji “voće” (6,6 odsto).

Rast cena hrane drugi je najveći izvor rasta inflacije, nakon rasta cena goriva i energenata. Iako su upravo energenti bili ti koji su započeli rast inflacije, poskupljenja su se brzo prelila i na hranu.

Cena goriva čini značajan deo troškova u modernoj mehaniziranoj poljoprivrednoj proizvodnji, a cena gasa je važna zbog toga što je glavna sirovina za proizvodnju veštačkih đubriva, bez kojih je moderna poljoprivreda nezamisliva.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini naglo su skočile cene gotovo svega, pa i hrane. To se posebno odnosi na žitarice, kojih su i Rusija i Ukrajina veliki izvoznici, ali i na druge poljoprivredne proizvode, kao što je suncokretovo ulje.

Ukrajina i Rusija bile su odgovorne za gotovo 30 odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice, pa su proizvodile više od pola ukupne svetske proizvodnje suncokretovih semenki, i na njih je otpadalo čak 78 procenata svetskog izvoza. Ukrajina je bila i veliki proizvođač kukuruza, odgovorna za 17 odsto svetskog izvoza.

Rat i sankcije doveli su do oštrog smanjenja izvoza poljoprivrednih proizvoda iz tih zemalja, što je povećalo cene na svetskom tržištu. Doda li se tome i efekt porasta cene goriva i gasa, rast cena hrane je logičan sled događaja.

Ipak, cene hrane počele su da rastu još pre početka rata u Ukrajini, krajem 2021. godine. Rat je pospešio taj rast, ali nikako nije početni razlog poskupljenja.