Cene hrane u Srbiji svakog meseca beleže konstantan rast

Pandemija, troškovi transporta i cene sirovina samo su neki od razloga zbog kojih raste cena najvažnijih životnih namirnica. Iz Republičkog zavoda za statistiku napominju da je hrana tokom aprila poskupela za 2,6 odsto u odnosu na prethodni mesec.

„Verujem da je reč o globalnoj pojavi, da se to dešava i na drugim tržištima. U Srbiji je poskupela hrana, zato što je došlo do rasta cena inputa koje proizvođači koriste u procesu proizvodnje. Poljoprivrednici kažu da je došlo do povećanja cene semena i mineralnih đubriva. U isto vreme, nije bilo drastičnih poskupljenja kada je reč o ceni goriva“, objašnjava za Biznis.rs agronom i urednica portala „Poljosfera“, Aleksandra Mihajlović.

Prema njenim rečima, ne bi trebalo očekivati nestašice najvažnijih životnih namirnica. Hrane, kako kaže, ima dovoljno, jer mi i dalje proizvodimo koliko je neophodno za naše tržište.

Indeks potrošačkih cena Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je cena ulja i masti tokom aprila za 14,5 odsto veća u odnosu na isti period prošle godine. Hleb i žitarice poskupeli su za dva procenta, dok je cena mleka, sira i jaja uvećana za 1,9 odsto u odnosu na isti mesec lane. Povrće je skuplje za 4,5%, a šećer, džem, med i čokolada za 2,4 procenata.

„Kada je reč o povećanju cena hrane na globalnom nivou, osnovni uzrok je pandemija. Postoji verovatno i određeni strah kod proizvođača, koji proizilazi iz neizvesnosti“, kaže Mihajlović.

Trgovina žitaricama na Produktnoj berzi u Novom Sadu protekle nedelje donela je istorijski maksimum kada je reč o vrednosti soje. Kukuruz je prodavan u cenovnom rasponu od od 29,70 do 30,03 din/kg sa PDV, uz tendenciju rasta. Iako se očekivala rekordna cena kukuruza, takav ishod je izostao posle izveštaja američkog ministarstva poljoprivrede (USDA). U odnosu na prethodnu nedelju zabeležen je rast od 1,47%, ali je na godišnjem nivou cena kukuruza porasla za 72,78 procenata.

„Koliko god se trudili da to relativizujemo, uticaj kovida na privredu se oseća. U toku je setva. Snabdevanje pesticidima, mineralnim đubrivima, semenom i hibridima bilo je otežano. Na svetskom tržištu je došlo do deficita, ali i do rasta cena inputa. Proizvođači su podigli cene zbog troškova u procesu proizvodnje“, navodi agroekonomista Voja Stanković i dodaje da eksperti FAO najavljuju stišavanje cena.

Srbija nije izuzetak kada je reč o poskupljenju prehrambenih proizvoda. Organizacija UN za poljoprivredu i hranu (FAO) upravo je objavila da su cene namirnica širom sveta prosečno porasle za jednu trećinu u poređenju sa istim periodom protekle godine.

Šećer je poskupeo za čak 60 odsto, a cene žitarice beleže rast od 26 procenata. Tona pšenice je tokom maja 2020. godine na berzi sirovina u Frankfurtu koštala 185 evra. Sada je za 66 evra skuplja. Cena kukuruza skočila je za 60 odsto iznad prosečne cene tokom prošle godine, a isto se može reći i za soju.

„Tražnja je smanjena. Stočna hrana, a naročito kukuruz, čija je cena eksplodirala posle pandemije, takođe će se stabilizovati, iz razloga što stočarstvo i proizvodnja biodizela neće ići uzlaznim putem kao do sada. Doći će do smanjena tražnje i za kukuruzom i za bio dizelom“, zaključuje Stanković.

Razlog drastičnog skoka cena osnovnih namirnica su, pored loše žetve, takođe i uvećane cene sirove nafte i viši troškovi transporta.

Iz Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije kažu da će rast cena poljoprivrednih proizvoda uticati da poljoprivredni proizvođači po višim cenama prodaju svoju letinu nakon žetve, odnosno berbe, i na taj način bolje valorizuju svoju proizvodnju.

„Republika Srbija je veliki proizvođač i izvoznik ratarskih proizvoda i svojom proizvodnjom zadovoljava domaće potrebe. Proizvodnja ratarskih proizvoda je prošle godine bila dobra i svih proizvoda ima dovoljno na tržištu, pa rast cena na domaćem tržištu nije toliko izražen kao u drugim uvozno zavisnim zemljama“, navode iz Ministarstva poljoprivrede za Biznis.rs.