Cene nafte na najnižem junskom nivou

Cene nafte zadržale su se u ponedeljak ujutru (CET) na nižim nivoima na kojima su završile prethodnu trgovačku nedelju, jer je zabrinutost zbog usporavanja globalnog ekonomskog rasta i smanjenja potražnje za gorivom nadmašila zabrinutost zbog smanjenja ponude.

Cene su pale na najniži nivo u junu.

Avgustovski fjučersi severnomorske nafte Brent vredeli su nešto manje od 114 dolara za barel, nakon blagog povećanja vrednosti u ponedeljak ujutru. Američkom sirovom naftom WTI (West Texas Intermediate) trgovalo se istovremeno po ceni nižoj od 110 dolara po barelu, prema podacima specijalizovanog portala OilPrice.

Analitičari naftnog tržišta navode da je „jasno da makro faktori trenutno pokreću cenu nafte, a ne fundamentalni faktori“, prenosi Reuters.

Niže cene nafte, prema njihovim rečima, posledica su „širokih strahova od recesije“ nakon što su FED, Banka Engleske i Švajcarska narodna banka povisili svoje ključne kamatne stope.

Nafta iz Rusije, drugog po veličini svetskog izvoznika, ostaje izvan domašaja kupaca velikog broja zemalja zbog zapadnih sankcija. Pad cena nafte delimično je podržan oslobađanjem strateških rezervi u SAD, kao i odlukom OPEC+ da poveća proizvodnju u julu i avgustu.

Ukoliko Vašington bude nastavio sadašnji tempo puštanja u promet nafte iz strateških rezervi, one će do oktobra dostići najniži nivo u poslednjih 40 godina, od 358 miliona barela, procenjuju analitičari. Istovremeno, kineski uvoz nafte iz Rusije porastao je za 55 odsto na godišnjem nivou.

Izvoz naftnih derivata iz Kine, nekada velikog izvoznika, nastavio je da opada, pa je tako izvoz benzina iz Kine u maju opao za 46 odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok je izvoz dizela oslabio za 93 procenta, jer su kineske kompanije ispunile izvozne kvote.