Cene nafte pale nakon Bajdenovog zahteva

Cene nafte pale su za više od šest dolara nakon zahteva američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) da se ublaži rast cene goriva, pri čemu se od najvećih energetskih firmi očekuje da olakšaju situaciju za vozače u periodu letnje potrošnje.

Fjučersi za teksašku WTI naftu na jutarnjem trgovanju prodavani su po 5,98 dolara nižoj ceni, odnosno za 103,54 dolara po barelu. Slično tome, cena Brent sirove nafte pala je za 5,67 dolara, na 108,98 dolara po barelu, piše Reuters.

Kako se Sjedinjene Američke Države, jedan od najvećih potrošača nafte na svetu, bore sa sve višim cenama benzina i rastućom inflacijom, očekuje se da će Džo Bajden pozvati na privremeno ukidanje federalne takse na benzin od 18,4 centa po galonu, izjavio je neimenovani izvor.

Predstavnici iz sedam naftnih kompanija u četvrtak će se sastati sa Bajdenom, kako bi razgovarali o smanjenju cena goriva u trenutku kada imaju rekordne profite.

Generalni direktor kompanije Chevron Mičel Virt (Michael Wirth) uputio je kritike na račun ove odluke, napominjući da naftna industrija nije spremna da spusti cene goriva.

“Ovi koraci nisu korisni za rešavanje problema sa kojima se suočavamo”, naveo je Virt u pismu koje je uputio Bajdenu, koji je na to odgovorio da je industrija previše osetljiva.

Uprkos strahovanjima u vezi sa inflacijom, potražnja je još uvek na putu da dostigne nivoe pre pandemije, ali se očekuje da će smanjene zalihe uticati i na usporavanje rasta, pri čemu će tržište ostati “zategnuto”, kako tvrde iz kompanija Vitol i Exxon Mobil Corp.

Kako pokazuju podaci vlade, kapaciteti rafinerija u SAD u 2021. godini zabeležili su pad drugu godinu zaredom, jer su zatvaranja postrojenja dovela do smanjenja proizvodnje benzina i dizela.

Zvanični podaci pokazuju da su prošle godine kapaciteti bili niži za 125.790 barela dnevno, što je dodatak na pad od 800.000 barela dnevno, koliko je zabeleženo u 2020.