Cene ogreva značajno povećane zbog smanjene proizvodnje uglja

Pomoćnik ministarke za rudarstvo i energetiku Zoran Ilić izjavio je u sredu da su cene ogreva u Srbiji značajno povećane zbog smanjene proizvodnje uglja u državi, kao i da Srbija sada uvozi između sedam i osam odsto potreba za ugljem.

Ilić je na debati „Energetska kriza i položaj siromašnih u Srbiji“ u beogradskom prostoru „Miljenko Dereta“ rekao da, kada je u pitanju energetsko siromaštvo, vlada mora da reaguje i pomogne najugroženijim građanima i dodao da veruje da će se to i desiti, prenosi Beta.

On je naglasio da je, sa druge strane, vlada trenutno u tehničkom mandatu i da više nije u mogućnosti da donosi podzakonska akta pet ranije donetih zakona, osim onih koja su bila prethodno oročena.

Pomoćnik ministarke je naglasio da je energetska kriza osnov današnje ozbiljne privredne krize, po njegovim rečima, „krize po svim segmentima“ i kazao da siromaštvo u Srbiji nije ublaženo u meri u kojoj je prikazan privredni rast.

„Naravno da to treba da prati jedno drugo, ali jednovremeno se i ne dešavaju. Energetika je zaista osnov privrednog rasta i sve ono što se prethodnih godina izdešavalo sa privrednim rastom je zahtevalo ozbiljno povećanje količine energenata koje smo uglavnom uvozili“, dodao je Ilić.

Naveo je i da je ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo nacrt uredbe koju bi trebalo da usvoji sledeća vlada, a koja predviđa smanjenje utroška električne energije najugroženijim domaćinstvima.

Po njegovim rečima, domaćinstava koja imaju manje od 70.000 dinara mesečno, koja se smatraju ugroženima, ima između 190.000 i 210.000 u Srbiji, a od sada će oni koji imaju centralno grejanje imati pravo na pomoć za potrošnju toplotne energije.

Viši saradnik za socijalna i ekonomska pitanja UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić istakao je da je njegov sindikat više puta ukazivao vladi da radnici sa minimalnim zaradama vrlo brzo neće moži da plate energente i hranu, navodeći da 47 odsto potrošnje iz minimalne potrošačke korpe ode na hranu, a oko 19 odsto na energente.

Po njegovim rečima, najavljeno povećanje minimalca za 5.000 dinara neće stići na vreme za zimu, jer će ono važiti tek od januara i naglasio da o visini minimalne zarade nisu odlučivali sindikati, već je odluka doneta unutar vlade, uz dogovor sa predsednikom države.

Ristić je naglasio da je za pristojan život u Srbiji jednom domaćinstvu dovoljno oko 114.000 dinara, ali da oko milion radnika u Srbiji radi za manje od 56.000 dinara.

„U svetu postoji ozbiljan problem sa energentima, ali problem postoji i na unutrašnjem planu, gde najugroženiji građani snose posledice lošeg upravljanja“, naglasio je on.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević istakao je da je pored naftnih derivata poskupelo i drvo i drvne prerađevine koje građani koriste za ogrev, uz ocenu da će to najviše pogoditi one koji žive u ruralnim predelima, naglašavajući da bi određena pomoć države trebalo da ide u njihovom smeru.

On je kazao da je rast cena u Evropi za sada veći nego u Srbiji, ali da je pitanje trenutka kada će se to preliti i da li će to morati da snose građani ili država.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković kazala je da se država hvali da je nezaposlenost na istorijskom minimumu, ali da je sa druge strane broj siromašnih poprilično stabilan.

„Oni koji su u riziku od siromaštva, čak i da izađu iz njega, vrlo lako mogu da se vrate nazad, to je nestabilna situacija“, istakla je ona.