Kubik drveta u Srbiji dvostruko skuplji nego u Austriji

Cena ogrevnog drveta u Srbiji je oko 100 evra za kubik, duplo više nego u Austriji, a bojazan je da će biti i viša kako se približava jesen i povećava tražnja.

Od najmanje resursa u Evropi za proizvodnju ogrevnog drveta, do nekontrolisane seče u privatnim šumama, kako navode stručnjaci, uzroci su visoke cene i deficita tog energenta, piše Blic, a prenosi Beta.

Kako je za Blic objasnio šumarski inženjer i predsednik šumarske organizacije Ekošum Dragić Tomić, Srbija ima ne tako male probleme kada su u pitanju sami resursi za ogrevno drvo – šume.

Srbija, naime, ima skoro najmanju šumovitost u Evropi, po stanovniku svega 0,3 hektara, najveće i skoro polovično učešće privatnih šuma u ukupnom fondu od 2,2 miliona hektara od svih zemalja u okruženju, a u šumskom fondu sa oko 65 odsto dominiraju lošije šume izdanačkog porekla.

„Austrija, na primer, ima tri puta više šume i tri puta veću ponudu, pa je upola niža cena drveta sasvim logična. Naši građani imaju i tenziju kako ćemo se grejati ove zime, tako da oni koji se već greju na drva kupuju dodatne kubike, a oni koji imaju drugi izvor grejanja, drva kupuju kao rezervu „za nedaj bože“. Potražnja je drastično skočila, a sa njom i cena“, izjavio je Tomić za Blic.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da se šume u Srbiji sve više seku, pa je tako obim seče u 2021. godini u odnosu na prethodnu uvećan za 12 odsto. Isečeno je lane 3,4 miliona kubika drveta, od čega u državnim šumama 2,6 miliona, a od ukupne količine za ogrevno drvo je iskorišćeno 1,7 miliona kubika.

„Po poslednjim statističkim procenama, u Srbiji se više od 800.000 domaćinstava greje na drva i pelet. Ako znamo da je prosečna potrošnja ogrevnog drveta po domaćinstvu sedam kubnih metara i kada je pomnožimo sa brojem domaćinstava, dolazimo do 5,6 miliona kubika godišnje potrebnih za grejanje. To je više od 3,4 miliona kubika ukupno posečenog drveta, kamoli od 1,7 miliona koji su upotrebljeni za ogrev“, obrazložio je predsednik organizacije Ekošum.

Dodao je da je jasno da za nekoliko miliona kubika drveta iz naših šuma uopšte nemamo nikakav podatak da li su završili u pećima građana ili u izvozu, što je, kako ističe, posledica nekontrolisane seče pre svega u privatnim šumama gde, za razliku od državnih, nema nikakve kontrole.