Piletina u Užicu skuplja nego u Beogradu

Cene hrane, pića i ostalih kućnih potrepština razlikuju se od grada do grada u Srbiji. Iako se često može čuti kako je Beograd najskuplji za život, neretko se dešava da ono što domaćinstva najviše koriste bude skuplje u nekom malom mestu, nego u Beogradu.

Da cene variraju od grada do grada, i da ne važi pravilo da je u velikim gradovima sve skuplje nego u ostalim delovima Srbije, potvrđuje i statistika RZS. Kada je reč o prosečnim maloprodajnim cenama prehrambenih proizvoda, ako se kao primer uzme kilogram hleba od pšeničnog brašna, tip 500, može se videti da je on najskuplji u Subotici – 92,53 dinara, najjeftiniji u Nišu – 78,46 dinara, dok je u Beogradu 87,61 dinar. Tako na severu Vojvodine koja je u Srbiji simbol za proizvodnju pšenice građani plaćaju najskuplje upravo proizvode od pšenice. Razlika nije simbolična. U odnosu na građane Niša, Subotičani moraju izdvojiti 14,07 dinara više za svaki kilogram hleba.

Slična situacija je i sa pilećim svežim mesom koje je najjeftinije u Leskovcu – 195,15 dinara, dok je najskuplje u Užicu – 275,16 dinara po kilogramu. I cene povrća takođe variraju, pa je tako kilogram krompira u Leskovcu 34,35 dinara, a u Beogradu 58,58 dinara. Pasulj je najskuplji u glavnom gradu 333 dinara, dok je najjeftiniji u Zaječaru 254,91.

Kada je reč o voću i tu postoje oscilacije, pa tako kilogram jabuka u Pančevu košta 100,62 dinara, dok se najniža cena beleži u Valjevu 78,33.

 “Cene roba široke potrošnje su veće u velikim gradovima pod pretpostavkom ravnoteže ponude i tražnje jer u većim gradovima veći su i fiksni troškovi poput zakupa prostora, lokalnih dažbina, prevoza i slično”, kaže za naš portal direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

Prosečne maloprodajne cene prehrambenih proizvoda

Izvor: Republički zavod za statistiku

Prosečan nivo cena u gradu direktno zavisi od ponude i tražnje proizvoda. Ponuda proizvoda u svakom gradu zavisi od navika potrošača, tako da su u različitim gradovima zastupljeni proizvodi različitih proizvođača, koji mogu imati i znatne razlike u cenama iako su proizvodi sličnog kvaliteta, objašnjavaju za Biznis.rs u Republičkom zavodu za statistiku.

Prosečne maloprodajne cene prehrambenih proizvoda

Izvor: Republički zavod za statistiku

Kako objašnjavaju u RZS, osnovna namena prikupljanja cena je praćenje njihove dinamike, to jest obračun indeksa potrošačkih cena u Srbiji. Metodologija prikupljanja i obračuna prosečnih cena prilagođena je ovoj nameni, pa se u uzorku biraju radnje sa velikim prometom i proizvodi koji su najznačajniji u potrošnji domaćinstava. 

Zbog toga se razlike u nivoima cena po gradovima mogu javiti naročito kod sezonskih proizvoda u mesecima kada se ti proizvodi prvi put pojavljuju ili nestaju sa tržišta.