Centralna banka Indije do kraja marta 2023. godine uvodi digitalnu valutu

Indija će uvesti „digitalnu rupiju“ koji će imati i podršku države, te će se na ovu virtuelnu valutu plaćati porez na dobit od 30 odsto, saopštila je vlada ove države.

Ovi planovi predstavljaju udarac jednom od najbrže rastućih tržišta kriptovaluta na svetu, koje je ostalo neregulisano uprkos rastućim lokalnim platformama za trgovanje i sjajnim priznanjima slavnih.

„Došlo je do fenomenalnog povećanja transakcija u virtuelnoj digitalnoj imovini“, rekla je ministarka finansija Nirmala Sitharaman parlamentu, dodajući da je taj rast zahtevao odgovarajući poreski okvir, piše Easterneye.biz.

Dobit ostvaren trgovanjem kriptovalutama i drugom digitalnom imovinom biće oporezovana po stopi od 30 odsto, dok se gubici od digitalnih transakcija neće kompenzovati u odnosu na druge prihode.

Porez od jednog procenta će biti odbijen na izvoru za sve transakcije digitalne imovine iznad još uvek neodređenog praga.

Sitharaman je takođe rekla da će centralna banka do kraja marta 2023. godine uvesti „digitalnu rupiju“, zasnovanu na tehnologiji blokčejna.

„Uvođenje digitalne valute centralne banke daće veliki podsticaj digitalnoj ekonomiji. Digitalna valuta će takođe dovesti do efikasnijeg i jeftinijeg sistema upravljanja valutama“, rekla je ona.

Kriptovalute su pod lupom indijskih regulatora od prvog ulaska na lokalno tržište pre skoro deceniju, sa porastom lažnih transakcija što je doveo do zabrane centralne banke 2018. godine.

Indijski Vrhovni sud ukinuo je zabranu dve godine kasnije i tržište je od tada poraslo za skoro 650 odsto u godini do juna 2021, i drugo je posle Vijetnama, prema istraživanju Chainalisis.

Premijer Narendra Modi je prošle godine upozorio da bitcoin predstavlja rizik za mlađe generacije i da bi mogao „pokvariti našu omladinu“ ako završi „u pogrešnim rukama“.

Vlada je ubrzo predložila zabranu „svih privatnih kriptovaluta“, ali se na kraju uzdržala od ovog predloga.

Budžet od utorka je takođe uključivao planove za povećanje potrošnje na infrastrukturu kako bi se podržao oporavak privrede nakon pandemije dok se zvaničnici bore sa rastućom inflacijom i nezaposlenošću. Potrošnja će biti usmerena na puteve, železnicu, odbranu, stanovanje i energetiku.