COVID-19 PUSTOŠI EKONOMIJU I NARUŠAVA EGZISTENCIJU Svetska banka upozorila na povećanje siromaštva u BiH

Pandemija korona virusa pustoši ekonomiju Bosne i Hercegovine, prouzrokujući veliku štetu kompanijama i tržištu rada, saopštila je Svetska banka.

„Dok se prihodi i mogućnosti za zapošljavanje smanjuju, nedostatak podataka onemogućava procenu povećanja siromaštva i smanjuje mogućnosti identifikovanja najugroženijih domaćinstava i donošenja efikasnih politika, kao odgovor na očekivano povećanje siromaštva“, objavljeno je na sajtu ove institucije.

Kako je istaknuto, početkom godine, pre izbijanja pandemije, ekonomski izgledi su bili pozitivni. Međutim, pandemija je preokrenula taj trend, pa se sada zemlja suočava sa najvećom recesijom nakon svetske finansijske krize.

„Kao posledica, broj zaposlenih osoba do jula se smanjio za oko tri odsto u odnosu na isto razdoblje 2019. godine, a broj nezaposlenih građana povećao se za više od 19.000“, navodi se u tekstu. 

U nedostatku ažurnih podataka o siromaštvu od 2015. godine, sprovedena je simulacijska analiza, kako bi predvideli uticaj pandemije na siromaštvo, tj. na ljude koji žive s manje od 5,50 dolara na dan.

„Rezultati pokazuju da bi više od 85.000 ljudi moglo osiromašiti, kad ne bi bilo Vladinih mera u BiH, a da mnogi od onih koji bi verovatno zapali u siromaštvo, pre pandemije nisu bili obuhvaćeni programima socijalne zaštite“, objašnjavaju iz Svetske banke.

Preliminarni rezultati nedavne onlajn ankete, sprovedene putem agencije za istraživanje tržišta, takođe daju neke dokaze o neproporcionalno većem negativnom efektu pandemije na ugrožene grupe. Anketa je sprovedena od 5. do 19. juna, a anketirano je 2.009 odraslih ispitanika.  

Približno 45 procenata anketiranih živelo je u domaćinstvu gde je neko ostao bez posla ili mu je smanjeno radno vreme ili je poslat na neplaćeno odsustvo. Sličan udeo ispitanika se suočio sa smanjenjem prihoda domaćinstva.

„Ti uticaji variraju između različitih socioekonomskih grupa, pri čemu oni u nepovoljnijem položaju, manje obrazovani i žene, spadaju među najteže pogođene. Percepcije budućnosti su takođe pesimistične, pri čemu približno trećina ispitanika navodi da sledeći mesec neće moći spojiti kraj s krajem“, dodaje se u tekstu Svetske banke.

BiH je uvela mere politike za zaštitu firmi i domaćinstava, kao što su subvencionisanje minimalne plate i doprinosa za socijalno osiguranje u kompanijama pogođenim korona krizom. S obzirom na to da se ne prikupljaju podaci o kretanju prihoda i potrošnje, ukupan učinak tih mera na ublažavanje siromaštva nije poznat. 

„Da bi bile delotvorne, političke diskusije i odluke o politici moraju biti zasnovane na čvrstim, široko prihvaćenim podacima i objektivnim činjenicama. Bez podataka, odluke ljudi i kreatora politika se vode njihovim verovanjima, a ne činjenicama. To utiče na sposobnost zemlje da donosi učinkovite politike i konačno, njenu sposobnost da ostvaruje rast i prosperitet“, naglašeno je iz Svetske banke.

Dodaje se da omogućavanje dostupnosti anketa širem auditorijumu takođe omogućava da više ljudi sagleda probleme s različitih aspekata i predloži kreativna i inovativna rešenja za složene izazove politike. 

„Ova kriza je pokazala potrebu da vlasti u BiH preduzmu odlučne radnje u pravcu usvajanja politika transparentnosti podataka, uz redovno sprovođenje terenskih istraživanja za praćenje pulsa zemlje i pravovremeno objavljivanje informacija. U nedostatku pouzdanih i pravovremenih podataka, mi idemo naslepo kroz ovu oluju i bićemo sve manje sposobni da izbegnemo nadolazeće”, zaključuju analitičari Svetske banke.