Crna Gora povećava zarade u javnom i privatnom sektoru

Maršalov plan usmeren je na povećanje životnog standarda građana, naročito onih koji primaju minimalnu zaradu, dok program treba posmatrati i sa aspekta poslodavaca i budžeta, saopštio je državni sekretar Ministarstva finansija i socijalnog staranja Crne Gore Branko Krvavac.

Očekuje se povećanje zarada i u privatnom i u javnom sektoru, jer Član 33. Opšteg kolektivnog ugovora kaže da ukoliko izmenom zakonskih propisa dođe do smanjenja stope poreza na dohodak fizičkih lica ili doprinosa za socijalno osiguranje iz ličnih primanja zaposlenih, poslodavac je dužan da efekte takvog smanjenja usmeri na zarade, odnosno naknade zaposlenih u skladu sa zakonom, rekao je Krvavac gostujući u emisiji Boje jutra na Televiziji Vijesti.

Program pod nazivom “Maršalov plan – Evropa sad”, koji je ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić predstavio 28. septembra, predviđa smanjenje poreskog opterećenja rada sa sadašnjih 39 odsto na nivo od 20 odsto do 30 odsto, u zavisnosti od visine dohotka.

Krvavac je dodao da će sve ono što je na teret zaposlenog, odnosno porezi i doprinosi, biti usmereno na neto zaradu zaposlenog, prenosi crnogorska agencija Mina, pozivajući se na portal Vijesti.

Poslodavci imaju određenu uštedu na smanjenje doprinosa za zdravstveno osiguranje, koji su na njihovom teretu, kao i za prirez porezu fizičkih lica, rekao je Krvavac.

On je naveo da dosadašnji sistem zdravstvenog osiguranja nije bio održiv.

Kako navodi Krvavac, doprinose za zdravstveno osiguranje su plaćali samo zaposleni, a korisnici su bili svih 620 hiljada stanovnika u Crnoj Gori. Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje će biti pokriveno iz drugih prihoda budžeta, kaže on.

Maršalov plan, prema njegovim rečima, osim reforme na tržištu rada, obuhvata i još neke mere, kao što su proširenje obuhvata akciznih proizvoda, nezdravih akciznih proizvoda, proizvoda koji štete zdravlju građana, uvođenje progresivnog oporezivanja dobiti, kao i novi porez na podizanje gotovine za preduzeća i preduzetnike.

Krvavac je dodao da se očekuju dodatni prihodi od naknada za igre na sreću i smanjenje sive ekonomije, te da građani Crne Gore nemaju razloga za brigu, jer ministarstvo u ovu priču ne bi ulazilo da nema fiskalnu stabilnost.

O ovome nije bilo moguće pričati na početku godine, kada je ekonomska aktivnost pala 15,2 odsto, a deficit bio na skoro 11 odsto. U kasi je, krajem prethodne godine, bilo samo 50 miliona evra. Međunarodne organizacije su tada prognozirale da Crna Gora neće moći da izađe na međunarodno tržište i zaduži se po nekim povoljnim uslovima, saopštio je Krvavac.

Prema njegovim rečima, pominjano je i smanjenje penzija i zarada, čak i do 30 odsto. Međutim, nakon uspešno sprovedenog projekta elektronske fiskalizacije, ostvaren je suficit. Krvavac je dodao da će i u septembru biti ostvaren suficit budžeta.