Crna Gora razmatra uvođenje nulte stope PDV-a na hleb

Na sednici Odbora udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije crnogorski privrednici su zatražili da se razmotri uvođenje nulte stope PDV-a na hleb.

“Time bismo imali značajno niže cene hleba na policima i doprineli održivosti pekarske proizvodnje” kazao je predstavnik industrijskih pekara Damir Papić na sastanku u Privrednoj komori Crne Gore.

Prema njegovim rečima, minimalna proizvođačka cena osnovne vrste vekne hleba sa novim cenama brašna i drugim troškovima proizvodnje ne može biti niža od 64 centa, dok bi preporučena maloprodajna cena bila 80 centi.

On je kazao da je od početka ove godine cena brašna porasla za više od 25 odsto, odnosno sa 400 evra na 520-530 evra, te da po najnovijim informacijama ona danas na domaćem tržištu iznosi 700 evra po toni sa PDV-om. Dodatni problem predstavlja i blokada izvoza roba iz Srbije.

„Mi ne možemo proizvoditi nešto skuplje, a prodavati jeftinije. Cena hleba se može limitirati samo uz subvencionisanje određenih troškova pekara“, kazao je Papić.

On je istakao da pored cena brašna, na njihovo poslovanje značajno utiču i visoke cene energenata koji poskupljuju transport i logistiku, navodi se u saopštenju Privredne komore Crne Gore.

Branko Pejović ispred „Zrnožita“, ukazao je da je cena svinjskog i pilećeg mesa na tržištu za poslednjih sedam dana porasla za 60 odsto. On je predložio da se za svinjsko meso izjednači ulazni i izlazni PDV na sedam odsto, što bi stvorilo mogućnost da se cene prerađevina u Crnoj Gori zadrže na sadašnjem nivou.

Prema njegovim rečima, preti nestašica pilećeg mesa zbog ptičjeg gripa koji je zahvatio Evropu, te apeluje na državu da merama pomogne domaćim proizvođačima.

Nebojša Veličković, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, kazao je da su prošle godine reagovali i u meri mogućeg našli rešenje da se subvencioniše proizvodnja celokupnog jata živinskog mesa sa 100 odsto, a svinjskog sa 60 odsto.

„Očekujemo da Crna Gora ovih dana bude izuzeta iz zabrane izvoza koju je uvela Srbija. Agrobudžet Crne Gore doprinosi sigurnosti poljoprivrednih proizvođača“, rekao je. Takođe, on je naveo da Crna Gora ima dovoljno mehanizama za rešavanje problema na tržištu hrane i da nema prostora ni za kakvu paniku.

Mikan Jauković iz Pivare Trebjesa, izrazio je zabrinutost zbog prekida lanaca snabdevanja sirovina koju koriste u svojoj industriji.

„Neophodno je da država obnovi robne rezerve i pokrene domaću proizvodnju, jer je kriza pokazala da smo izuzetno zavisni od uvoza“, kazao je on.

Rasparava o aktuelnoj situaciji usledila je nakon što je sekretarka Odbora poljoprivrede i prehrambene industrije Lidija Rmuš prezentovala Informaciju o poslovanju u sektoru u 2021. godini.

Ona je istakla da kod subjekata iz oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane u prethodnom dvogododišnjem periodu nije bilo zastoja u obavljanju delatnosti, ali se ipak uticaj pandemije odrazio na rezultate njihovog poslovanja kao što su: smanjenje produktivnosti, nedostatak finansijskih sredstava, otežana likvidnost i drugo.

„Predstoje nam veliki izazovi i privrednici moraju da rade na konkurentnosti i povezivanju, a posebno je važno sinergijsko delovanje trgovine, poljoprivrede i turizma“, kazala je Rmuš, dodajući da je situacija dodatno usložnjena ratom u Ukrajini.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede prezentovali su tokom sjednice Agrobudžet za 2022. godinu, vrijedan 50,9 miliona evra, uz napomenu da je razvojni i da su njime podržani su svi sektori.