Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Prof. dr Gordana Đurović, ekonomista i nekadašnja ministarka evropskih integracija Crne Gore za Biznis.rs

Crnogorci dužni više nego što za godinu dana mogu da zarade

AgrobiznisBiznisIntervjuRegionTurizamU fokusuVesti

8.3.2021 10:02 Autor: Gordana Bulatović 0

Crnogorci dužni više nego što za godinu dana mogu da zarade Crnogorci dužni više nego što za godinu dana mogu da zarade
Javni dug Crne Gore je, na kraju 2020. godine,  prešao 100 odsto vrednosti njenog BDP. Imajući u vidu da je krajem 2019. godine dug... Crnogorci dužni više nego što za godinu dana mogu da zarade

Javni dug Crne Gore je, na kraju 2020. godine,  prešao 100 odsto vrednosti njenog BDP. Imajući u vidu da je krajem 2019. godine dug bio 3,79 milijardi evra, a da je u teškoj Covid 2020. godini, po proceni EK i Svetske banke, BDP Crne Gore pao za oko 14 odsto, računica je da je sa emisijom obveznica od 759 miliona evra u decembru, dug porastao za čak 20 odsto. To znači da BDP Crne Gore u 2020. godini  ne prelazi nivo od 4,3 milijarde evra, dok javni dug dostiže više od 4,5 milijardi evra, pa se opterećenje javnih finansija lako može izračunati, kaže za portal Biznis.rs prof.dr Gordana Đurović sa Ekonomskog fakulteta u Podgorici i dugogodišnja ministarka za evropske integracije Crne Gore.

Prof. Đurović dodaje i da je, u poslednjih godinu dana, registrovana zaposlenost u ovoj zemlji pala za 16 odsto, dok je registrovana nezaposlenost povećana za trećinu.

„Da nije bilo subvencija države u ovom periodu, situacija bi bila još teža. A subvencije su skupe i samo u ovom kvartalu iznose četiri odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda 2020. godine, odnosno 163 miliona evra“, naglašava prof. Đurović.

Na pitanje da li su ekonomske vlasti u Crnoj Gori uopšte trenutno u prilici da biraju način na koji će da troše novac koji država pozajmljuje, prof. Đurović kaže da su prioriteti subvencioniranje privrede i socijalna pomoć, dok razvoj čeka neka bolja vremena.

“U ovako prenapregnutim javnim finansijama, svaka mera štednje je dragocena. Na primer, nije trebalo prizemljiti avione Montenegro Airlines i izgubiti licence, gomilati neisplaćene plate radnicima, dok se sve dobro ne pripremi za početak rada nove avio-kompanije. Rizik postoji da ona ne poleti do leta, a dug MA se značajno povećava, time se i Aerodromi Crne Gore teraju u gubitke, dok potencijalni turisti imaju manju mogućnost dolaska u Crnu Goru. To je istovremeno dovelo do toga da Air Serbia poveća broj aviona i broj letova, ali veoma značajno poveća i cene avio karata. U ovoj igri, niko u Crnoj Gori ne dobija, uključujući  i građane, koji teže mogu da putuju do željenih destinacija, uz više cene”, ističe prof. Đurović.

Montenegro airilnes avion
Crnogorska aviokompanija izgubila licence Foto: Printscreen Youtube

Ona dodaje i da ekonomske tenzije na relaciji krupna preduzeća – nova Vlada kontinuirano rastu: brodarske kompanije, Aerodromi Crne Gore, Termoelektrane…, najavljuju se, kaže i problemi sa upravljanjem Kombinatom aluminijuma u stečaju, kog vodi Uniprom.

“Svaki dan – nova zabrinutost. Svi ti sistemi veoma su značajni za našu ekonomiju i povlače veliki broj preduzeća MSP sektora. Zato se hitno mora unaprediti dijalog o prioritetima ekonomskog upravljanja i dijalog sa investitorima, posebno domaćim. Lako je urušiti, mnogo je teže nešto napraviti, izgraditi. Očuvanje nacionalnog bogatstva je obaveza svih nas, to je veće od kratkoročnih političkih kalkulacija, to je primarni javni interes i obaveza svih političkih aktera prema budućim generacijama, koje imaju pravo na razvoj”, navodi prof. Đurović.

Na konstataciju da se možda previše okrenula turizmu i da nema naznaka da bi moglo doći do neke diversifikacije aktivnosti, odnosno ulaganja u druge oblasti poput poljoprivrede, prof. Đurović kaže:

“Slažem se da smo prevelikim ulaganjem u turizam i povezane usluge, značajno povećali zavisnost naše ekonomije od eksterne tražnje. U dobrim godinama, to se pokazalo dobrim pravcem. Međutim, turizam nam se prošle godine zadržao na svega 10 odsto prometa iz 2019, tako da su mnogi povezani sektori povučeni na niže. Industrija nam je pala ispod 12 odsto, i to je uglavnom energetika”, priznaje prof. Đurović.

Ona podseća i da na početku marta, još uvek nema ni budžeta, ni plana rada Vlade za ovu godinu.

“Nema još ni programa ekonomskih reformi i makroekonomskih projekcija, te programa strukturnih reformi za srednji rok, nema sistematizacija novih ministarstava. Još uvek je primarno kadriranje, uz hitnu pomoć privredi. To otežava efikasnost ekonomske politike. Ako tome dodamo i problem sa izuzetno ozbiljnom zdravstvenom krizom, pa političke tenzije, zaista možemo reći da je Crna Gora u ozbiljnoj, trostrukoj krizi – zdravstvenoj, ekonomskoj i političkoj, a da je društvo duboko podeljeno. Neke donirane vakcine nisu prihvaćene u januaru, bilateralne donacije vakcina počele su skromno tek krajem februara,  a Cocax incijativa kasni, pa se delimo i po pitanju načina upravljanja zdravstvenom krizom, što dodatno troši dragocenu društvenu energiju, urušava ionako skromnu socijalnu koheziju i odlaže nadu u skori oporavak ekonomije, koja zavisi od dinamike popuštanja zdravstvene krize”, navodi prof. Đurović.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...