Crnogorske banke mogu pozajmiti vladi najviše 150 miliona evra, a i to je pitanje

Vlada Crne Gore se kod domaćih banaka može zadužiti najviše do 150 miliona evra, jer su one već previše izložene prema državi i ne očekuju da će se javne finansije uskoro stabilizovati.

Kako prenosi agencija Mina, rebalansom budžeta, koji je vlada utvrdila u utorak, predviđeno je da se država do kraja godine zaduži 350 miliona evra. Novac će, prvi put u poslednjih deset godina, biti iskorišćen za tekuću potrošnju, a ministar finansija Aleksandar Damjanović najavio je da će se zadužiti emitovanjem državnih zapisa i kroz kreditne aranžmane sa domaćim bankama.

Više bankara izjavilo je za list Pobjeda da je ukupna izloženost crnogorskih banaka prema državi 900 miliona evra, te da će biti nemoguće od njih pozajmiti 350 miliona evra. U tih 900 miliona bankari uračunavaju dug po osnovu državnih obveznica i direktnog kreditiranja vlade i javnih preduzeća, ali i kredite koje kod banaka imaju penzioneri i zaposleni u javnoj upravi.

Prema informacijama lista, četiri najveće banke u zemlji – CKB, NLB, Erste i Hipotekarna, teško će skupiti i 150 miliona da pozajme vladi, čak i uz pomoć matičnih banaka.

Bankari su naveli da ih je Damjanović kontaktirao u avgustu kako bi testirao njihovo raspoloženje u pogledu investiranja u državne obveznice, nakon čega se odlučio za emitovanje zapisa. Taj kratkoročni izvor finansiranja budžeta poslednji put je korišćen 15. jula 2020. godine u mandatu Darka Radunovića, ministra finansija iz redova Demokratske partije socijalista (DPS).

Emitovanje zapisa ukinuo je Milojko Spajić, jer se na početku mandata zadužio 750 miliona evra, pa je prošla godina bila prva u poslednjih 12 u kojoj Ministarstvo finansija nije izdavalo zapise.

Po pravilu, kratkoročno zaduživanje jeftinije je od dugoročnog, pa se država emitovanjem zapisa ranije u proseku zaduživala po ceni od 0,75 odsto godišnje. Sada se, tvrde bankari, može očekivati kamata na šestomesečne zapise od jedan ili dva odsto.

„Država će, ako izda zapise, imati šest meseci da vrati novac bankama, ali je pitanje odakle će da ga vrate“, kazao je jedan od bankara.

Govoreći o tome kakve kamate Vlada Crne Gore može očekivati za kredite kod domaćih banaka, izvori iz bankarskog sektora su kazali da će one biti od šest do osam odsto. „Cena obveznica postala je reper države i za ostala zaduženja, pitanje je može li uopšte doći do posla, a kamate su druga priča“, rekao je neimenovani izvor.

Državne obveznice trenutno se prodaju po ceni od 72,28 evra po hartiji, što je blizu istorijskog minimuma. Njihova cena u sredu je pala 1,42 odsto, a za godinu su izgubile četvrtinu vrednosti. Ukoliko bi se vlada, umesto kod domaćih banaka, zadužila na stranom tržištu emitovanjem obveznica, kamata ne bi bila niža od osam odsto.

Bankari ukazuju da država može pregovarati i sa nekom od banaka u regionu, koja nema sedište u Crnoj Gori, ili eventualno sa Evropskom investicionom bankom (EIB), koja je nedavno podržala Ukrajinu.

„U ovom trenutku pitanje nije šta vlada hoće, nego šta može“, zaključio je jedan izvor Pobjede. Prema nezvaničnim informacijama lista, aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) je bio dogovoren, ali je vlada u poslednjem trenutku odlučila da odustane od njega.

Bankari smatraju da je aranžman sa MMF-om jedini način da država izbegne slom javnih finansija i stane na kraj partijskom zapošljavanju. Damjanović je tokom jula obavio neformalne razgovore sa predstavnicima te međunarodne institucije, tokom posete njihove