Crnogorske banke odobravale pozajmice građanima sa kamatom od 7,2 odsto

Banke u Crnoj Gori su prošle godine odobravale pozajmice građanima po prosečnoj efektivnoj kamatnoj stopi od 7,22 odsto, a privredi po stopi od 3,64 odsto, dok su najbolje kompanije imale kamatu ispod tri odsto, saopštio je generalni sekretar Udruženja banaka Bratislav Pejaković.

Pejaković je naveo da se najviše pozajmica građanima odnosilo na gotovinske i kredite za likvidnost, koji su zajedno činili 44 odsto plasmana.

“Kada govorimo o kreditima za građane, najniže prosečne efektivne kamatne stope bile su za kupovinu robe široke potrošnje od 1,87 odsto na godišnjem nivou, a najveća prosečna kamatna stopa je bila za gotovinske kredite od 8,27 odsto”, rekao je Pejaković u intervjuu za Pobjedu.

On je dodao da ne očekuje značajnija pomeranja kamatnih stopa u ovoj godini. Najava inflacije, produžetak pandemije, međunarodna kretanja, politička dešavanja, spoljni ekonomski uticaji i rast cene energenata odražavaju se, prema njegovim rečima, na poslovanje svih preduzeća, zbog čega su prognoze nezahvalne, piše agencija Mina.

“Svi se nadamo padu intenziteta pandemijskih posledica, rastu ekonomskih aktivnosti, kreditnog rejtinga države i stranih investicija, što pozitivno utiče na standard i na veću tražnju za kreditima”, saopštio je Pejaković.

On je objasnio da bi trebalo raditi na unapređenju pravne sigurnosti i efikasnosti naplate plasiranih sredstava kako bi imali niže kamatne stope.

“Isuviše je veliki broj blokiranih firmi, gde je značajan broj njih zapao u krizu upravo usled nemogućnosti naplate plasiranih roba i usluga. To se meri poslednjim podacima od 880 miliona evra i 19.300 blokiranih firmi. Moramo kao društvo rešavati ta pitanja u skladu sa međunarodnom praksom, što podrazumeva i usaglašenost raznih zakona koji tretiraju istu materiju, kako bi se smanjio prostor za tumačenja i odugovlačenje procesa naplate”, rekao je Pejaković.

On je dodao da na nivo kamata u ovoj godini pozitivno utiče aranžman države sa bankama od 140 miliona evra i najava formiranja garantnog fonda koji bi delio rizik sa bankama.

Pejaković je rekao i da su pokazatelji poslovanja banaka na visokokvalitetnom nivou.

“Nekvalitetni krediti, čija otplata kasni duže od tri meseca ili je stopirana, porasli su manje nego što se očekivalo u pandemijskom periodu, mada realne podatke ćemo imati nakon završetka restrukturiranja kredita datih klijentima. Raspoloživi podaci ukazuju na maksimalne iznose kapitala banaka na nivou sistema od 629 miliona evra, i likvidnosti koja je konstantno preko milijardu evra, a poslednji podatak je da iznosi 1,4 milijarde”, precizirao je Pejaković.

On je na pitanje zbog čega su pojedine banke u poslednje vrijeme podigle tarife platnog prometa, odgovorio da je to rezultat umanjivanja prihoda po raznim osnovama.

“Uz rast cena energenata, nekih osnovnih životnih namirnica, inflacije, rast troškova poslovanja banaka, pada kamata, rizika plasmana, imamo kod nekih banaka i rast tarifa platnog prometa. Nivo loših kredita lagano raste. Oni koji ne vraćaju kredite, proizvode troškove i gubitak za banke, naravno, i te kako utiču na nivo kamatnih stopa”, saopštio je Pejaković.