Da li je grejanje po utrošku zaista isplativije za potrošače?

Uskoro nas očekuje početak nove grejne sezone i mnogi građani zbog uštede prelaze na takozvanu individualnu potrošnju, odnosno grejanje po utrošku. Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) nedavno je apelovala da, uprkos preporukama “Beogradskih elektrana”, za ovakav način grejanja ne postoji efikasan sistem kontrole, što su i pokazale žalbe potrošača koji imaju ugrađene kalorimetre za merenje potrošnje toplotne energije.

Kako za Biznis.rs potvrđuje pravna savetnica Nacionalne organizacije potrošača Srbije Nikica Jovanović, njihove primedbe najčešće se odnose na obračun same potrošnje i naplatu toplotne energije. Problem predstavlja i to što kada potrošač sumnja u ispravnost mernih uređaja, tek onda nailazi na poteškoće da dokaže da je u pravu.

Naime, problem je to što “Beogradske elektrane” daju mogućnost da stambena zajednica zaključi ugovor sa jednom od firmi koje se bave ugradnjom mernih uređaja i raspodelom utrošene energije i time omogući prelazak na sistem obračuna prema individualnoj potrošnji.

“Dakle, prva i poslednja instanca jeste privatna firma koja je nadležna da razmatra reklamaciju i koja je ugradila ove merne uređaje. Potrošači faktički nikome u sistemu ne mogu da se obrate za stručno mišljenje i da pokušaju da ospore te navode. Priča se završava na odgovoru pružaoca usluge da je reklamacija odbijena i potrošači ne mogu da dokažu da su u pravu. Ostaje sudski postupak, koji naravno nikome nije u interesu, pa ni kada je ovakva vrsta usluge u pitanju”, ističe Jovanović.

U narednom periodu NOPS će detaljno istražiti učestale primedbe potrošača na terenu, kako bi se ovaj problem rešio i kako bi njihova prava u ovoj situaciji bila zaštićena.  

“Svedoci smo da potrošači imaju žalbe na način obračuna utroška energije po ovom sistemu. Kada dobiju račun njima situacija izgleda prilično komplikovano jer, sa jedne strane, imaju Infostan koji vrši objedinjenu naplatu, dok sa druge strane imaju individualnu potrošnju. Stambena zajednica zaključuje ugovor sa pružaocem ove usluge i na taj način se izdvaja iz jednog sistema usluga od opšteg ekonomskog interesa čiju nadležnost, cenu, način pružanja usluge i kontrole država uređuje na jedan specifičan način”, ocenjuje naša sagovornica.

Usluge od opšteg ekonomskog interesa su faktički uređene, nadzirane i kontrolisane od strane nadležnih institucija, a država ima mogućnost da na neki način utiče i na formiranje cene, objašnjava Jovanović i dodaje da kada se to prepusti privatnim firmama onda se otvara mogućnost da potrošači ne budu zaštićeni na način koji predviđa Zakon o zaštiti potrošača, jer nema strogog režima kontrole kakav bi postojao da je ovakva vrsta usluge ostala pri javnim komunalnim preduzećima.

“Individualna potrošnja je prebačena sa nadzora javnih komunalnih preduzeća u domen privatnih firmi, a to svakako nije klasična vrsta usluge kao kupovina bilo koje druge usluge, već je to nešto za šta mislimo da bi trebalo da postoji jači nivo nadzora i kontrole, kao što i predviđa Zakon o zaštiti potrošača za usluge od opšteg ekonomskog interesa”, zaključuje naša sagovornica.  

Beogradske elektrane toplotnom energijom snabdevaju više od 360.000 korisnika

Povodom navoda Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) reagovalo je i Javno komunalno preduzeće “Beogradske elektrane” koje je navelo da ni postojećim ni budućim korisnicima ne nameće, niti preporučuje, način registrovanja pojedinačne potrošnje, kao ni način obračuna isporučene energije.

“Javno komunalno preduzeće ‘Beogradske elektrane’ toplotnom energijom snabdeva više od 22,2 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora, odnosno više od 360.000 korisnika. Od tog broja, oko 40.000 stanova je u sistemu naplate prema potrošnji”, navodi se u saopštenju i dodaje da su zahvaljujući ulaganjima stvoreni tehnički uslovi za merenje i obračun utrošene toplotne energije u svakoj predajnoj stanici, kojih u Beogradu ima više od 9.000.

Kako objašnjavaju, investitori novih objekata su u skladu sa Zakonom o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije u obavezi da instaliraju uređaje za automatsku regulaciju temperature (termostatski ventili), kao i uređaje za registrovanje sopstvene potrošnje (delitelji toplote).

Takođe, investitori angažuju firmu koja će u periodu od dve godine na osnovu redovnog mesečnog očitavanja uređaja za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje raspoređivati potrošnju. Ugrađeni uređaji su u vlasništvu stanara, a firma koja je angažovana ima zadatak da isporuči, ugradi, aktivira, očitava raspodelu potrošnje i održava ispravnost uređaja. Te firme nisu u ugovornom odnosu sa „Beogradskim elektranama“. Provera ispravnosti uređaja kojima se obavlja očitavanje i etaloniranje je uređeno propisima Direkcije za mere i dragocene metale.

“U cilju naplate isporučene toplotne energije prema očitanim i raspodeljenim vrednostima neophodno je da svaki objekat formira skupštinu stanara koja će po isteku dve godine sklopiti ugovor o nastavku usluge očitavanja i raspodele sa istom ili nekom drugom firmom. O tome odluku isključivo donosi skupština stanara. Ukoliko ne bude sklopljen ugovor ni sa jednom firmom, isporučena toplotna energija će biti naplaćena na osnovu očitanih vrednosti merila u predajnoj stanici srazmerno učešću zagrevane površine stana u ukupnoj površini objekta”, ističu “Beogradske elektrane” i dodaju da je odluka o načinu obračuna naknade za isporučenu toplotnu energiju isključivo u nadležnosti potrošača.