Da li je novi rebalans budžeta dokaz uspešne borbe sa korona krizom?

Povoljna makroekonomska kretanja tokom 2021. godine uticala su povoljno i na kretanje javnih finansija, što je uslovilo novi rebalans budžeta koji su poslanici Skupštine Srbije usvojili 26. oktobra, navodi se u novembarskom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). 

„Rebalansom budžeta predviđena su ukupna primanja od 1.488.453 miliona dinara, što je za 132.215 miliona dinara ili 9,7 odsto više u odnosu na prethodni rebalans, odnosno za 152.129 miliona dinara ili 11,4 odsto više u odnosu na budžet planiran Zakonom o budžetu za 2021. godinu“, navodi se u analizi.

Pomenuti rebalans predviđa i povećanje svih kategorija budžetskih primanja, od čega najznačajniji deo predstavlja porez na dobit preduzeća, koji je veći za 44,3 odsto u odnosu na aprilski rebalans, i porez na dodatu vrednost (PDV), koji je veći za 8,9 odsto u odnosu na prethodni rebalans.

Bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić rekao je nedavno u razgovoru za Biznis.rs, nakon što je MMF predvideo da će deficit Srbije za 2021. godinu biti 4,1 odsto BDP-a, da je moguće da deficit bude manji od prvobitno planiranog. 

„Fiskalni deficit, mereno u odnosu na BDP, takođe može biti nešto manji od planiranog ako se ispostavi da stopa rasta bude nešto veća od planirane, ali i zbog toga što država možda neće potrošiti sve ono što je planirala“, objasnio je on.

I zaista je tako. Iako je malo veći od prognoze MMF-a, deficit u drugom rebalansu iznosi 4,9 odsto, dok je u rebalansu iz aprila bio procenjen na 6,9 odsto BDP-a.

Zbog svega toga ekonomista Ivan Nikolić u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je drugim rebalansom dokazano da je situacija bolja nego što je bila prilikom usvajanja prvog u aprilu, te da je on svojevrsna verifikacija većih prihoda i njihova preraspodela na kapitalne izdatke i proširenje na pomoć privredi i građanima, kao i da je jedan od merljivih rezultata upravo manji deficit od prvobitno projektovanog.

„Rebalans je posledica dobrih rezultata u makroekonomskim tokovima u 2021. godini, kada je pandemija i dalje prisutna, ostavljajući negativne efekte na zemlje u okruženju i na Evrozonu u kojoj imamo brojne partnere. Shodno tome, rebalans je samo refleksija pozitivnih kretanja“, navodi Nikolić.

On je istakao da se naša ekonomija oporavlja od negativnih uticaja koje je sa sobom donela pandemija u protekle dve godine, dodajući da smo pretkrizni nivo dostigli još u prvoj polovini 2021. godine što nas, kako je rekao, svrstava među najbolje u Evropi. Primera radi, Hrvatska je taj nivo dostigla tek u trećem tromesečju, i to zahvaljujući jakoj turističkoj sezoni, dok Crna Gora još uvek neuspešno kaska za tim nivoom. Upravo zbog toga, većini zemalja raste javni dug i pogoršavaju im se neki drugi indikatori.

„Ako je to neki reper, moramo biti zadovoljni i ako uprosečimo ovu i prošlu godinu sa svim izazovima koje su sa sobom nosile bližimo se dugoročnoj stopi rasta koja nam sasvim odgovara i koja bi nas dovela do 2025. na ciljane nivoe“, naglasio je Nikolić.

Na naše pitanje o pomoći građanima koju je Fiskalni savet u više navrata kritikovao zbog toga što je novac izdvojen u te svrhe mogao da se iskoristi kako bi se popunile druge „rupe“ u budžetu, Nikolić je rekao da je ta kritika na neki način neosnovana, a takvom je čine upravo rezultati koji su doveli do toga da imamo vrlo povoljne ekonomske tokove, u koje se pre svega ubraja manji deficit i viši rast od planiranog. Pored toga, on je naveo da u svakoj ekonomskoj odluci postoji neki oportunitetni trošak i da je sve to relativno.

„Ta pomoć se pokazala kao način da se sačuva priličan stepen domaće agregatne tražnje, a opet da to ne naruši eksternu ravnotežu, pa i javne finansije, u smislu povećanja deficita. Mi nismo imali ni jedno, ni drugo kao negativnu posledicu. Opet imamo viši rast od planiranog te, ako posmatramo izolovano tu meru u odnosu na druge parametre, teško da možemo reći da je ona loša“, rekao je Nikolić.

On dodaje i da je uvek moguće da se neka sredstva iskoriste na bolji način, ali je u okolnostima kada to fiskalni pokazatelji dozvoljavaju dobro da država pomaže građanima, kao i da ga ne bi čudilo ukoliko se sa sličnim merama nastavi, jer pandemija nije oročena samo na ovu godinu. 

Inače, planirani ukupni izdaci budžeta su za 1,4 odsto viši u odnosu na prethodni rebalans, a za 18,4 odsto u odnosu na prvobitno planirani budžet. Značajno povećanje odnosi se na izdatke za nefinansijsku imovinu i ostale tekuće rashode. U odnosu na rebalans budžeta iz aprila ove godine, planirani izdaci za nefinansijsku imovinu povećani su za 7,4 odsto, dok su ostali tekući rashodi povećani za 32 odsto.

S druge strane, predviđeno je značajno smanjenje izdataka za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i izdataka za otplatu glavnica (u cilju sprovođenja javnih politika). Rebalansom su predviđeni transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u iznosu od 205.825 miliona dinara, što je za 14,4 odsto manje u odnosu na aprilski rebalans.