Da li je tržište nafte slomljeno?

U normalnim vremenima, porast potražnje i rast cena izazvali bi povećanje ponude, ali kako je pokazala protekla nedelja, ovo nisu ta vremena.

Samo dva dana nakon što je Bajdenova (Joe Biden) administracija pozvala na brzu akciju za prelazak na nisko-ugljeničnu ekonomiju, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Sulivan (Jake Sullivan) apelovao je na OPEC+ da poveća proizvodnju nafte kako bi se obuzdao globalni rast cena benzina, prenosi CNN Business.

Očigledna kontradikcija naglašava neprijatnu činjenicu da je svetu i dalje potrebna nafta. Sve je veći pritisak na velike naftne kompanije da se odreknu fosilnih goriva, a američki proizvođači opterećeni su dugovima. Ovo u žižu stavlja Saudijsku Arabiju, Rusiju i njihov savez OPEC+, koji zauzima oprezan pristup i polako poništava smanjenje proizvodnje, uprkos skoku cene nafte Brent od 60 odsto u protekloj godini.

Snabdevanje naftom bi moglo ostati ograničeno u narednim mesecima, a razlog toga je sve veća zabrinutost investitora da rast proizvodnje drži pod kontrolom u naftnim kompanijama koje odgovaraju akcionarima, istakao je šef analize u kompaniji Rystad Energy, Per Magnus Nisven (Per Magnus Nysveen).

Prema analitičarima investicione banke Morgan Stanley, prošle godine su globalna ulaganja u razvoj naftnih i gasnih polja pala na oko 348 milijardi dolara, u odnosu na vrhunac od 740 milijardi dolara iz 2014. godine. Oni procenjuju da će nedostatak ulaganja u javna preduzeća početi da dovodi do opadanja njihove proizvodnje od 2024. godine.

Američki proizvođači škriljaca su održali proizvodnju relativno stabilnom, pod pritiskom da vrate novac akcionarima nakon porasta potrošnje u protekloj deceniji, dok je istovremeno potražnja u porastu. Iako je nedavni rast cena nafte izgubio na snazi usled naglog porasta delta soja korona virusa, Međunarodna agencija za energetiku IEA zadržala je nepromenjenu prognozu rasta globalne potražnje za naftom u narednoj godini. Dodaje se u izveštaju da bi tržište moglo ostati oštećeno krajem godine, uprkos odluci OPEC+ da ublaži smanjenje proizvodnje, a dodatna ponuda bi mogla biti dostupna sledeće godine.

Prema Međunarodnom monetarnom fondu delta soj virusa predstavlja rizik za potražnjom nafte u bliskoj budućnosti, ali se očekuje da će globalna ekonomija porasti za šest odsto, ove godine, sa proširenjem za još 4,9 odsto u 2022. godini. 

Dugoročno, potražnja će se verovatno pokazati većom kako bude rasla svetska populacija i BDP po glavi stanovnika, napisali su prošlog meseca u istraživačkoj belešci Morgan Stanley, robni stratezi Martijn Rac i Emi Serdžant (Martijn Rats, Amy Sergeant) i zaključili su da će, objedinjeni, ovi faktori dovesti do većeg deficita ponude/tražnje od 2024. godine nadalje.

Postavlja se pitanje šta bi to moglo da znači? Povoljnije okruženje za OPEC i održive veće cene. Alijansa već kontroliše više od trećine svetske proizvodnje nafte, povećavajući taj iznos na oko 50 odsto ako se uključe proizvođači koji nisu iz OPEC-a, poput Rusije i Meksika.

„Za deset godina OPEC-ov udeo proizvodnje biće veći“, primetio je Nisven. On očekuje da će Brent do kraja godine imati cenu od 70 dolara i znatno više po barelu tokom 2022. godine. OPEC+ je imao nekoliko pregovora da bi se nedavno dogovorio o povećanju proizvodnje i time se postavlja pitanje hoće li se članice saveza pridržavati ograničenja proizvodnje.

Bez obzira na milijarde dolara ulaganja u niskougljenične izvore energije, svetu je i dalje potrebna nafta. „Svetska naftna industrija se bori da pronađe nove poslovne modele za kretanje kroz energetsku tranziciju, dok još uvek zadovoljava održivu potražnju za naftom“, zaključila je IEA, piše CNN Business.