Da li ograničenje brzine na 30 km/h zaista donosi veću bezbednost i manje zagađenje?

U okviru napora da smanje zagađenje i unaprede bezbednost saobraćaja gradske vlasti u Parizu uvele su meru prema kojoj je brzina na gotovo svim putevima grada ograničena na 30 kilometara na sat. Kako za Biznis.rs objašnjava profesor Saobraćajnog fakulteta dr Milan Vujanić, ovo ne treba da čudi i nije usamljen slučaj u svetu, već treba primeniti i kod nas.

„Vozači su vrlo čudni. Ograničenje u Parizu od 30 km/h doneto je zato što je usled veće brzina veća i verovatnoća da pešak pogine. Vrlo su jasna svetska ispitivanja koja kažu da u slučajevima kada pešak bude udaren brzinom od 30 km/h nastrada 10 odsto pešaka. Kada se vozi 40 km/h verovatnoća da će pešak poginuti je 20 procenata, a pri brzini od 60 km/h je to 80 procenata, dok na 80 km/h pešaci ne preživaljavaju“, naglasio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je sa 60 km/h u naseljenim područjima ograničenje smanjeno na 50 km/h. Ipak, on podseća da je u Japanu svuda u naseljima ograničenje 40 km/h, iako imaju bolje puteve, bolja vozila i sve ostalo u saobraćaju bolje od nas.

„Pariz, shvatajući da su pešaci veoma ugroženi u gradskim područjima, uveo je ograničenje od 30 km/h. Broj onih koji će poginuti u saobraćaju višestruko je manji sa 30 km/h, što je nama najvažnije. Inače se u gradu svakako ne može postići veća brzina, zato ta ograničenja mene ne bi dotakla u gradskoj vožnji. Sve je moguće sprovesti, a ono čega se narod najviše kloni su kazne. Međutim, nije suština da se propišu kazne, nego da postoji izvesnost kažnjavanja – znači, ukoliko neko prekrši propis mora biti svestan da će biti kažnjen“, smatra profesor Vujanić.

On navodi primer Los Anđelesa i Las Vegasa u kojima su kamere postavljene na svakom semaforu.

„Ljudi tamo lepo voze i sve vreme sam razmišljao kako je moguće da pešaci ne pretrčavaju van pešačkog prelaza, da vozači voze lagano, i onda sam primetio da na svakom semaforu imaju kamere. Ulice su sa šest traka plus razdelno ostrvo sa cvećem ili ogradom u sredini, tako da ne može ni da se prođe. Tako su napravljeni uslovi da učesnik u saobraćaju ni ne može da pogreši, ali da i ako to učini sigurno bude detektovan kamerom i kažnjen, i zato se niko ne ponaša suprotno od pravila“, primećuje naš sagovornik.

Kako je naveo, domaći zvaničnici najavili su da je poručeno 1.000 kamera od kompanije Huawei, ali da time neće biti sve pokriveno.

„London je svojevremeno imao 20.000 kamera. Kod njih se kontroliše ulazak u žutu traku tako što u njihovom GSP-u operateri prate saobraćaj i čim neko uđe u žutu traku operater pritisne dugme. Ako vozilo tu ostane više od 100 jardi (30 metara) pritiska drugo dugme, snimak direktno ide u policiju i stiže kazna – bez diskusije. Kada kod nas dođe momenat da narod bude svestan da se prekršaji sigurno kažnjavaju, neće ni činiti prekršaje. Nisam pobornik kažnjavanja, već preventive i smatram da je važno da decu učimo ponašanju u saobraćaju, jer oni moraju da se uključe u saobraćaj veoma rano„, napomenuo je naš sagovornik.

Profesor je naglasio da decu društvo mora da nauči gde smeju da se igraju, gde da prelaze ulicu, kako se vozi romobil, trotinet i bicikl, pa posle toga moped, automobil, i na taj način ih postepeno uvede u saobraćaj u koji su, kako kaže, svi uključeni čim izađu iz kuće.

Međutim, kada je reč o ograničenju od 30 km/h, američki CNN je postavio pitanje da li će se zaista tako smanjiti zagađenje, dok pojedini kritičari tvrde da će se na taj način stvarati još veće saobraćajne gužve u špicu i čak povećati emisije štetnih gasova. Ipak, kako se navodi, to će delimično zavisiti i od toga da li će vozačima dosaditi da poštuju ograničenje brzine, te će biti primorani da se drugim prevoznim sredstvima kreću od jednog kraja grada na drugi.

Zvaničnici gradske uprave Pariza istakli su da će se ovom merom smanjiti ukupan broj saobraćajnih nezgoda, kako se procenjuje, za 25 odsto, a nesreće s fatalnim ishodom za 40 odsto, ukazujući na studiju Svetske zdravstvene organizacije. Oni su rekli i da će se zagađenje bukom smanjiti za 50 odsto, kao i da saobraćajna buka negativno utiče na fizičko i psihološko zdravlje i izaziva stres, nesanicu i depresiju.

Nova mera uvedena je nakon konsultacije javnosti u oktobru i novembru 2020. godine u kojoj je učestvovalo više od 5.700 ljudi, a ostaje da vidimo da li će slično da se desi i u Beogradu i drugim gradovima Srbije.