Da li Srbija treba da konzervira svoje termoelektrane?

Ako Srbija u nekom trenutku bude morala da pređe na proizvodnju zelene energije, termoelektrane (TE) ne treba gasiti već ih treba konzervirati, kao što je to uradila Nemačka, rekao je pomoćnik direktora u Sektoru za strategiju Elektroprivrede Srbije (EPS) Milan Jakovljević za portal Energija Balkana.

Jakovljević je rekao da je potrebno oko 300 miliona evra da se zaokruži investicioni ciklus u površinske kopove uglja i da je taj novac bio isplaniran u strategiji razvoja, ali nije obezbeđen, a da jeste sada ne bi bilo problema u proizvodnji struje.

Srbija, prema njegovim rečima, ne sme i ne treba da se odrekne svog uglja u proizvodnji struje, bez obzira na obaveze koje joj nameće Evropska unija, prenosi Beta.

„Ne treba da razmišljamo o zatvaranju ili gašenju svojih termokapaciteta. To nije uradila ni Nemačka, ona je svoje termokapacitete konzervirala i sada ih, u ovim kriznim situacijama, ponovo aktivirala. A ugalj kupuju. Ukoliko već moramo da poštujemo evropske standarde i mi u nekom trenutku treba da konzeviramo svoje termokapacitete“, rekao je Jakovljević.

Nemačka je, prema njegovim rečima, obustavila proizvodnju kamenog uglja pre pet godina, ali su njene TE na ugalj nastavile da rade kada je kriza počela iako imaju problem sa dopremanjem uglja zbog niskog vodostaja, zbog čega je transport podigao cenu tog energenta, pa i cenu stuje.

„Ponovno korišćenje uglja je među moje kolege vratilo optimizam. U EPS-u smo morali da odložimo remont na kopu Zapadno polje, jer nismo mogli da kupimo određene količine struje ni po kojoj ceni. Nama je na tržištu cena bila između 400 i 500 evra za megavat-čas. A na to je trebalo platiti još 85 do 86 evra po toni za emisiju ugljen-dioksida“, rekao je Jakovljević.

Aktuelna svetska energetika kriza pokazala je, kako je rekao, sve manjkavosti isforsiranog prelaska na obnovljive izvore energije. Dodao je da je povoljnije uvoziti ugalj nego struju i da je sada pitanje koliko će država i poslovodstvo EPS-a biti uspešni u „ovom balansiranju“.

Na pitanje kako objašnjava to što se pored Nemačke mnoge druge zemlje vraćaju uglju – Poljska, Grčka, Španija… i što mnoge zemlje koje zagovaraju zelenu energija, ipak, nisu sasvim ugasile termokapacitete, Jakovljević je rekao da je „to put kojim treba i Srbija da ide“.

„Da bismo imali totalnu energetsku bezbednost, pored zaliha nafte i gasa, nemoguće je isključiti ugalj koji se u ovim kriznim situacijama pokazao kao najsigurniji energent. Zalihe uglja koje je imao EPS pre ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije su obezbedile da je nekoliko godina bilo dovoljno uglja za sopstvenu proizvodnju struje. Srbija je tokom devedesetih imala restrikcije, ali nije bila energetski ugrožena, zahvaljujući svom uglju“, rekao je Jakovljević.